Отаџбина

33*

ДОВРОВОЉАЦ По пакло памука, лепо сасукана, Каког дотле јоште никад није им'о; За то је он бабу и ценити знао, Г1а јој је зараду увек напред слао. Д и сам је често њеном стану иш'о, Те бабу па раду весео обиш'о. Иш'о је и због ње, а и ради Драге! Иш'о је и доцкан, иш'о је за рана, 11 у радне дане и у дане благе Ал је Дрнга увек била очешљана. 11ит је кад год наш'о собу нечишћену, Нит је кад год заст'о њу неумивену. Кад год од њих пође, у срцу је носи ; Кад год њкма иде, мисли да је проси Ал' му све некако поменути тешко. Путем би је чисто загрлитп хтео, Ал, кад крај ње буде, само би се смешк'о. Па и саму бабу беше заволео. Да га питаш: за што ? ни сам не би знао Тек, од неког доба, све је »мајком« звао. Па — ко би се боже, чак и томе над'о ! И у саме карте ггочесто је пад'о. Чим баба поређа — све маковски некп, Па у глави Драгу тајну обдржава; Иви још све стоји неки пут далеки, А он се све њине куће придржава, Па све, у тајности и у јаду неком, Мисли о венчању и путу далеком. По некад кад гата, сетна баба-Мара Намени на њега, па онда отвара И карте све лете, ал она к*о вели : Па морају карте да казују тако, Кад долази често : ил' се дан забе.ш, Или се смркава — код нас је једнако.« Па и кад ће пара за сукање дати Она је у напред увек могла знати. Једно јутро Драга рано уранила, Па казује мајци шта је ту ноћ снила. „ Сннм, <( вели ћир - Ђорђа — носи зумбул плави Па кад би улицом, по крај куће наше, А он ми се лепо и учтиво јави, И стаде на мене зумбулом да маше ; Но после га себи задену за груди А ја се у томе иза сна пробуди." А мати јој вели :» моја кћери мила, Такав сан је некад моја мати снила