Отаџбина

ДОБРОВОЉАЦ

517

68. Подними се Мара, на јој само вели : Постићи ћеш кћери, што ти срце жели. Ивина ћеш бити — ал ми није мило, Што ти само пола свога хлеба дао; Оретнија би била, да је друкче било Да је цео хлебац код тобе остао. Госпоја ћеш бити — сретном ћеш се звати Али ће ти живот брзо загорчати.,, 69. Забринута баба за преслицу села А Драгу милина нека подузела, Па јој само срце пева у радости, А преслица звркти, те се једва чује : Све што једно желим у мојој младости Да ми је у власти што срце милује, Куд год би ходила, све би се хвалила, Да сам себи драгог по вољи добила,« 70. Није за тим прошло неколико дана, Тшр-Ђорће се диже до њинога стана. А када до врата девојачких стнже, Заста, као да се премишљати стао, Али, најзад, руку полагано диже, А на њој се златан прстен заблистао. Куцну прстом лако — у собу униђе, Па приступи баби, и руци јој приђе. 71. Зачуди се баба што јој љуби руку, Али Ђорђе, вес'о, приђе миндерлуку. А Драга међу тим на поље изађе, Да донесе слатко, да каву припрема, Те се он на само с баба-Маром нађе, Иа се збуњен стаде за говор да спрема, И најпосле рече : „дошао сам, мати, Да те питам, би л ме... хтела зетом звати ? 72. Дошао сам, мати, да ти Драгу просим Ево јој и прстен, златан прстен носим. Ие тражим ти ништа — ни пара ни спрема, Имам хвала богу, па ми може бити ! Ја ћу све да дадем, што треба, а нема, Ја ћу и венчано рухо набавити. Та, да се ту ваздан овај збор не дуљи, Хоћу само Драгу — макар у кошуљи 1 73. Па кад се доведе, и отиду свати, И кошуљу саму натраг ћу ти дати Али не — ти не смеш самовати више! И ти ћеш са њоме у мом дому бити ! Не дам ја, да мати без ћерке уздише Рад сам ја и тебе стару усрећити,