Отаџбина

518

ДОБРОВОЉАЦ

Моја ће ти кућа бити боравиште Имаћеш у њојзи што ти срце иште. 74. А Драга. а Драга.., мила ћерка твоја, Ако само хтедне бити, љуба моја, Шивиће код мене, к'о што хоће сама : Кроји ћу јој рухо како буде хтела : Госпоја ће бити међу слушкињама ; Никад неће моћи бити невесела. Па сад реци мати хоћеш ли је дати ? Тешко ми је без ње — рад сам што пре знати. 75. „Хвала ти, ћир-Ђорђе! к рече стара мати, »Ал одговор сама не могу ти дати Не зпам, пгга ми мисли јединица мила, А без њене воље ништа нисам рада. Јесте ми се јадна јаду научила, Ал још није стала — још је доста млада, Говорићу с њоме к'о с дететом мати, Па ћу ти тек онда одговора дати. 76. „Добро ! рече Ђбрђе, у реду је тако..« У том Драга врата отвори полако, И донесе слатко, а после и каву. Ђорђе каву пије, а све у њу гледи, Али она служи, а не диже главу, Само час румени, а часом побледи. А кад Ђорђе испи она тихо приђе, Ирими празну шољу, па таки изиђе. 77. А и Ђорђе уста па се диже кући, А у грудма срце хтело му је пући. Тек је сада знао, како Драгу воли Кај'о се што и пре поменуо није : Није више срце могао да толи Није више мог'о осећај да крије ; Па узбуђен рече, како кући дође : »Молим ти се боже, да за мене пође ! <( 78. А кад баба Мара сама с Драгом оста, Рече : »виде л' Драга овог нашег госта ? Дошао је био, да те проси за се, Донео је био и прстен од злата Не тражи ни спреме — све он прима на се Па и трошак на се прима око свата. У свему ће вели, младој, да ти гове, Па и мсне, стару, своме дому зове, к 79. Али Драга рече : »волим с Ивом бити Ма морала воду с росна листа пити. Волим живот с Ивом — ма сирота била —