Отаџбина

532

ВЕРЕНИЦИ

»Ваљало би, 1С рече, »да се може да скине она наредба о заточењу. Ви, госпођо, која сте из Милана, знаћете више или мање како иду те ствари, ви ћете имати добрих покровитеља, каквог уваженог племића, јер таквим средствима лечи се свака рана. Али ако ће да се иде најкраћим путем, да се не упуштате у толике послове, како наши младенци и ава наша Ањеза и онако намеравају, да се одселе одавде — а ја не могу друго рећи, него : где ми је добро тамо ми је и завичај — те бих рекао, да би се све могло тамо свршити, где она наредба за притвор не важи. Управо не могу да дочекам час, да чујем, да се овај брак закључио, али бих хтео да се закључи лепо и на миру. Истину ћу вам рећи: овде, докле она наредба важи, да изустим јасно разговетно име Лоринца Травиљина са олтара, не бих могао учинити са мирним срцем; он ми је сувише мио; бих се бојао, да ћу му тиме ружно послужити. Ето видите. (( Овде поче нешто Ањеза, нешто удовица да сузбијају ове разлоге; али их дон Абондијо извођаше у бој у другу виду; беше непрестано пик, Јово, наново. У то ево Ренца, уђе одважно и са новошћу на лицу и рече: »Дошао је господин Маркиз * * *.« »Шта ће то рећи ? дошао? где? с( Запита дон Абондијо и подиже се. . V „Дошао је у свој двор, који је пре оио дон Родригов; јер овај господин Маркиз наследник је његовом Фидеикомису, како веле; дакле нема више сумње. Што се мене тиче, мени би право било, када бих могао знати, да је тај сиромах човек добро умро. На тај начин ја сам за њега већ читао оченаше, а сада ћу да очитам за њ Де ирофундис (Из глубина). А тај господин Маркиз врло је добар човек. с( »Зацело,® на то ће дон Абондијо; »нисам један пут чуо, како су за њ говорили, да је ваистину добар господин, да је.човек стара кова. Но да ли је то баш истина ?.... сс »Верујете ли сакристану? сс »Зашто ? сс »Јер га је он видио својим очима. Ја сам само био тамо на оној страни, и право да кажем, отишао сам тамо управо зато, јер сам мислио, да ће они тамо морати знати ма што. А то ми није рекао један. Онда сам се срео с Амброзом, који је баш оданде долазио и видео га, како рекох, да наређује, као господар. Хоћете ли да питате Амброза ? Ја сам му управо зато казао, да чска напољу. сс »Чујмо га, (с одговори дон Абондијо.