Отаџбина

ВЕРЕНИЦИ

5-33

Ренцо оде да зовне сакристана. Овај потврди ствар у свему, додаде још неке околиости, разреши сваку оумњу и затим оде. »А! дакле је умро! заиста је отишао! сс викиу дон Абондијо. „Видите, децо да ли промисао божји постигне најпосле неке људе. Ви знате, да је то важна ствар и велика олакшица за овај бедни крај ; јер с њиме се није могло живити. Ова куга била је велико попуштеније, али је била и метла; она је почистила неке л>уде, којих се ми , децо моја, не бисмо никад опростили: млади, чили, здрави; морало се рећи, коме је било намењено да их погребе, тај је јогп био у семинарији, да латински сриче. А у једном тренуту нестало их је, по стотина уједанпут. Нећемо га више гледати. А сада како тумара с оним кавгаџијама за собом, с оном охолошћу, с оним лицем, с оним коцем у леђима, с оним погледом на људе, као да су сви у свету само по његовој милости. И сада нема га више, а нас ево ту. Неће више слати поштеним онакве поруке. Додијао је био свима, вид'те; то сада можемо да кажемо. сс „Ја сам му од свега срца опростио, 11 рече Ренцо. »И тиме чиниш своју дужноот,» одговори дон Абондијо; „ади зато можемо и богу благодарити, што нас је њега опростио. А сада да се вратимо на нао, и опет вам кажем, чините онако, како вам се свиди. Ако ћете да вас венчам ја, тусам; ако вам се свиђа како иначе, а ви чините иначе. Што се тиче наредбе за притвор, то видим и ја, како сада нема никога, који би вас имао на нишану и желео вам зла, да се на то не треба много освртати, тим мање, што је међу тим изашао онај милостиви декрет поводом рођења пресветлог инФанта. Па онда куга / куга! велике је ствари куга на чисто извела! Дакле ако хоћете.... данас је четвртак.... у недељу да вас навестим у цркви; јер оно раније навештење не важи саде ништа после толика времена, па ћу тако имати ту утеху, да вас венчам ,ја. сс „Ви знате, да смо управо зато били и дошли сс , примети Ренцо. »Прекрасно, и ја ћу вас послужити, а одмах ћу то да јавим његовој еминенцији«. »А ко је његова еминенција«? запита Ањеза. »Његова еминенција«, одговори дон Абондијо, »наш је кардинал. арцибискуп, кога да бог поживи«. »0! што се тога тиче, изволите ми опростити«, на то ће Ањеза; »јер ако и јесам једна сиротица глупара, тек вам могу казати, да се њему не каже тако; јер када смо код њега биле по други пут, као што сада с вама говорим, један од оних свећеника узе ме на страну, па ме научии, како треба да се понашамо са господином и да треба да му се каже ваше пресветло господство и монсињоре«