Отаџбина

534

ВЕРЕНИЦИ

»А када би те сада понова морао учити, казао би ти, да треба да му се каже еминенција; јеси ли разумела? Јер папа, кога нека бог такође поживи, прописао је у месецу јунију, да се кардиналима даје та титула. А знате ли, зашто је тако наредио ? Јер пресветли, које је било остављено њима и некојим кнезовима, ето видите и сами, шта је од њега постало и коликима се даје, те како га радо слушају! Шта ће онда папа? Да га од свију одузме ? Те жалбе, те прозбе, те неприлике, те вајкање, а овамо би остало као и пре. Дакле је нашао прекрасан начин. А после, мало по мало. почеће се звати еминенцијом бисдупи, па ће хтети опати, па препошта, јер су људи тако створени, све би тпто више, све што више; онда каноници.... к »Па пароци 1 ', прихвати Ренцо. »А не! к одговори дон Абондијо, »пароци треба да вуку кола; не бојте се, пароке неће размазити: чешњејши, па тако дондеже. Него не бих се чудио нимало, када би племићи, који су навикнуги да их зову иресветлима и да се с њима поступа као са кардиналима, хтели једнога дана, да и њих тако зову. А онда ће папа, који тада буде био, изнаћи што друго за кардинале. Но да се вратим на наш посао: у недељу ћу вас навестити у цркви, а међу тим, знате ли, чему сам се домислио, да за вас буде боље? Међу тим ћемо молити за разрешење од остала два навешћивања. Хоће тамо у курији имати лепа посла, давајући разрошења, ако свуда буде тако било, као овде. За недељу већ имам.... једно.... два.... три, нерачунећи у то вас, а може још које дотш. ГЈа ћете само видети, шта ће ту још посла да буде; нико неће хтети оетати без мене. Управо није Перпетуа била паметна, када је сад умрла, јер сада би била згода, када би и она нашла муштерију. А мислим, госпођо, да ће тако бити и у Милану«. »Управо тако! Помислите, да је само у нашој парокији било прошле недеље педесет пари навештено«. »Кажем ја; неће свет да изгине. А ви, госпођо, зар нису почели око вас облетати, као мухе 4 ? »А, ие, ја не помишљам на то, а нећу ни да мислим«. »Да, да, ви ћете хтети једина да будете! Вид'те, и Ањеза; и Ањеза.... к »Уа! имате вољу да се шалите«, рече ова. »Дакако да имам вољу да се шалим, па бих рекао, да је једва један пут време и за то. Зар нисмо зла претурили, а, омлађино? богме смо претурили зла; ово неколико дана што ћемо још бити на овоме свету, надаћемо се, да ће бити мало боље. Али ви ете срећни људи, јер ако не буде друге беде, имаћете још каде да говорите о претуреном јаду; а ја, у мене ће већ скоро да куцне двадесет и