Отаџбина

В Е Р Е Н И Ц И

535

четири, на.... лупежи могу умирати; куга може да се прекужи, али годинама нема лека и као што кажу, сенектус иаса ест морбус »Сада можете говорити латински, колико вам је воља«, рече Ренцо, »с;ад не марим ништа«. »А, имаш пик на латински, добро добро, хоћу те већ намај- сторити; када будеш дошао преда ме с овом овде, да чујеш таман неке латинске речице, а ја ћу ти рећи: ти не мариш за латински, пођи збогом. Хоће ли ти бити право ? к »Е! знам ја шта говорим«, на то ће Ренцо; »није то оно латински, кога се плашим; то је оно право латински, свето, као оно о миси, и ви морате да га читате онако, како је у књизи. Мислиш оно погано латински, мимо цркву, које навали на човека издајнички у по лепа разговора. На прилику, кад већ то поменусмо и кад је све свршено, дела ми преведите мало сада оно латински, које сте потегнули баш ту, у томе буџаку, да бисте ми казали, да не можете и да се ту хоће пешто друго, и шта вам знам ја!" »Ћути, враже један, ћути; не потежи те ствари; јер кад бисмо сада морали правити обрачун, не знам, ко би боље прошао. Ја сам опростио све; не помињимо више то; али сте ми учинили доста неприлике. Теби се и не чудим, ти си једна зла неваљалчина; али мислим ову тиху воду, ову светицу, ову претворницу, ко би мислио, да му се треба и од ње узимати на ум! Али већ ја знам, ко је научио, знам већ, знам«. Говорећи тако , показа на Ањезу прстом , који се дотле био окренуо на Лучију, а не може се исказати, са каквом добродуганошћу, са каквом ли љубазношћу њима ово пребациваше. Она новост дала му је неусиљеност и разговорила га је, како давно није био, па не бисмо скоро дошли до краја , када бисмо хтели да казујемо сав остали разговор , којп је он одуговлачио, не једаппут задржавајући друштво, које хоћаше да одлази, и зауставивши га мало и на кућним вратима, вазда говорећи све саме лакрдије. Сутра дан доби походе у колико ненадане, у толикс милије : господин маркез, о коме је била реч, човек између мужаства и старости, коме спољашњост беше као сведочанство за оно, што се о њему говораше: искрен, учтив, благ, снисходећ, достојанствен и нешто у њему, показиваше тугу пуну преданости. »Дошао сам«, рече, »да вам донесем поздраве од кардинала лрцибискупа«. »0! колико снисхођење од обојице«.

1 Староет је по себи болест.