Отаџбина

ВЕРЕНИЦИ

537

Успут дон Абондијо, пун радости, као што можете мислити, сети се још нечега па му рече : »Када већ ваше пресветло господство има толику наклоност, да тим људима чини добра, била би још јодна услуга да им се учини. Момак има на врату налог за притвор, као неко заточење, због неке глупости, коју је учинио у Милану пре две године дана , када је била она велика гунгула, у којој се нашао без зле воље, из незнања, као оно миш у мишоловци; ништа озбиљно, вид'те, детињарије, лудорије; заиста, он није ни кадар учинити какво зло, а то могу казати ја, јер сам га ја крстио, видсо сам га, како је одрастао; а онда ако ваше господство хоће мало да се разоноди, па да чује те сиромахе онако узгред да о томе говоре, могу вам оии ту ствар причати, па ћете видети. Сада, где се тиче давнашњих ствари, нико му неће правити сметње, а како рекох, он мисли да се сели из моје државе ; тек с временом, било да се овамо врати, или иначе, никад се не може знати, рекао бих, да је увек боље, кад човек није у црној књизи. Господин маркез важи у Милану, као што је праведно, и што је велик господин, и што је велик човек.... Не, не, пустите ви мене да кажем; јер истина хоће да има своје место. Једна препорука, једна речица од ваше стране, па је вишс него довољно, да се добије красно разрешење«. „Нема никакве велике тужбе на тога момка?« »Нема, никако; не верујем. На њега су повикали у први мах! али данас, мислим, да неће ништа друго бити, до ли проста Формалност«. »Када ствар тако стоји, онда ће бити лако, и радо је узимам на себе«. >,И онда нећете да се каже, да сте велик човек. Ја то велим, вама у пркос хоћу да кажем. Па и кад бих ја ћутао, било би све залуду, јер сви тако кажу; а вокс иоаули, вокс деи". 1 Заиста нађоше заједно све три женске и Ренца. Како су се ови удивили, остављам вама да судите ; ја мислим, да су се и они голи и рапави дуварови, и прозори, и клупе, и лонци чудили, када се међу њима појавише овакве ванредне походе. Он поче разговор говорећи о кардиналу и о другим стварима' с искреном срдачношћу и уједно са нежним обзирима. Онда пређе на предлог, ради кога је био дошао. Дон Абонније, умољен од њега да учини цену, изађе напред, и пошто је био мало околишио и извињавао се, и да то није његов посао, и да само може на сумце говорити, и да говори само повин5'јући се, и да ће он уступити зналцу, означи. по своме

1 Глас народа, божји глае.