Отаџбина

538

вереници

мишљењу, претерану дену. Купац рече, да је он од своје стране посве задовољан, па као да није добро чуо, одвоји суму, нити хтеде чути за исправак, па сав разговор прекиде и заврши тиме што је позвао друштво да у дан после венчања ручају у његовој палати где ће ее начинити и потребно писмено. »Ху, говораше за тим у себи дон Абондијо, кад се вратио кући : »када би куга увек и у свему на такав начин свршивала после, био би управо грех говорити зло о њој; скоро да би нодносила ио једна за сваки нараштај, па кад би се могло уговорити, да је човек добије, али да је прекужи.« Дође разрешење од навешћивања, дође разрешење од суда, дође онај срећни дан, вереници одоше са победном безбрижношћу у цркву и дон Анбондије венча их. Друга победа, и то много значајнија, био је одлазак у онај замак ; а ја вам остављам да замишљате, шта им је морало долазити у главу, када су се пењали, када су улазили на она врата, и какав су разговор морали имати, свако према својој нарави. Само ћу то приметити, да у по весеља, час" једно, час друго не једанпут спомене, да би весеље било потпуно, кад би ту био сиромах отац КристоФоро. »Али њему је зацело боље, него нама,« рекли би затим. Маркез их славно почасти, одведе их у лепу трпезарију посади за сто младенце с Ањезом и трговкињом и пре но што ће да се повуче да на другу месту обедује са дон Абондијом, хтеде мало да се задржи, да гостима чини друштво, сувише, помагаше и служити их. Ја мислим, да никако неће пасти на ум ма коме, да би било много простије да се једна трпеза начинила. Ја сам казао, да је он ваљан човек, али не да је ориђинал, као што се данас каже ; рекао сам, да је снисходљив, али пе да је баш чудо од снисхођења. Толико га је имао, да се помегпао с овим добрим људима, али не и да се с њима изједначи. Погато се обедава на обе трпезе, сачини се уговор руком једнога доктора, али тај није био Заметкавга. Овај, хоћу рећи његово самртно тело, било је и сад је у Катерелу. А за опога који није из онога краја, видим и ја, да се хоће мало обавештења. На једно две миље изнад Лека и скоро уз бок дугоме селу по имену Кастело, има једно место ио имену Кантерели, где има раскрсница, и са једне стране од раскршћа види се хумка, као начињена анта, и на врху јој крст, а то није друго, него велика гомила од мртаваца у овој зарази. Истину рећи, предање просто каже мртваца од куге, али то мора свакако бити ова куга која је последњ.а била и која је највише њих поморила, колико се зна. А то знате, да