Отаџбина

ИВАН ГУНДУЛИЋ,

547

правих народних и уметних песама, јер ее обадве стихије налазе у њима. 1 * * * Од старијих домаћих песника угледаше се Гундулић, као и неки други песници,- на Андрију Чубрановића за кога се зна да је спевао -Јеђупку (Циганку), која је рувременицима јако омилила; неки опеваху исти п;)едмет угледајући се на њ' али с маше успеха. Да се је заиета угледао Гундулић где где на Чубрановића, тому су потврда једнаки стихови : Ер кому се што заручи Вик не убигне тогај суда. Јеђупка (81;ап р18С1 ћгуа^акј, кпј.' VIII, а^г. 156). 1 Мисли ове гледаћу да изнесем у посебној расправи о бугарштицама. Због ос.кудице у делима неким и овај део неће изаћи сада потпун. Тако на пр. рекао бих (наиоменувши само узј-ред неке ствари), да су за лов краљевића Владислава у песми 9. песнику дале грађу народне песме, јер ни у Илијади ни у Одисијж (само се спомиње; стр. 36 4 срп. прев.), а у колико се сећам ни у Ариоста и Таса нема места, које би већма, наликовало на оно у Осману где Се лов описује, од онога у народним песма.ма. Даље се види народна стихија и у епизоди о БегумАџамкињи (пес. 1У), у којој поједини делови јако наликују на народне : где се на цр. двоје отимљу о једну девојку, где једном испадне за руком те је уграби, а онај та други зове на мејдан : С робињом ћу нетом сване Усред равна поља сити : Који од нас жив остане Дјевојка ће тога бити. Осм. (стр. 35 7). Изишавши на мејдан они се машају прво за копље па онда за сабљу — и копје и онему Сусретиште скрши врло. И ови и они витез тада Иза паса сабљу трже. Осм. (стр. 538). Стихова за прву строФу не могу на памет цитовати (не имајући на руци зборника Вукова); а за другу на пр. Кад то зачу од Прилипа Марко, Он тлд' пушћа своје бојно копље А за тим : •< Потегоше сабље оковане Један другом јур.иш учинише 2 као на ир. Т>. Палмотић у Кристијади (испореди предговор Л. Зо;)а у 8 књ. старих писаца хрв.), у Павлимнру ,(сГ. А. Павића: Хисторија дубровачке драме стр. 152), у Ахилу (ЉМет, стр. 140)| даље Микша Пелегриновић (исп. ст. п. хрв. књ. 8, стр. 167), и т. д.