Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 244

ЛНА КАРЕЊИНА

241

Само једна година интензивнога државнога рада умножиће знатно круг познавања рудишта српских, од којих још 8(10. има ненозната због незнатних срестава, које је држава досада трошила на истраживање и познавање њихово. Тада ће се још боље увидети корист коју земља може имати од ових ио целој земљи богато растурених нзвора народне привреде п радиности и добитп уверење да су суме од министарства за рударство тражене пре мале но велике. А државном иницијативом и успехом раскрављена прпватна предузимљивост нашег земаљског капитала, коју су примери нерационалног рада из прошлости као што је радња страних предузимача у МајданПеку, Кучајнп. и Подгорини и судбина прве срттске банке бацила у стање укочености , оживеће понова и снажно припомоћи државну радњу. те да се земаљска будућност и њен напредак скине са трошне основе политичких теорија и метне на снажан и чврст темељ онштега привреднога рада и благостања у земљи. (Наставиће се)

ДНД КАРЕЊИНА РОМАН хЛАВА ТОтЛСТОЈА. (Наставак) После оног несретног вочера код Шчербацких .Бовин се је одвезао одмах у телеграФСко надлештво и телеграФисао кући да га идућег дана дочекају на железничкој станици. Још од поласка из Москве обузимала га је целим путем нека забуна и незадовољство самим собом, а поврх свега тога и стид; али кад је на станицу изашао и угледао свога Коравог кочијаша са изврнутом јаком од каФтана, кад је кроз слаоу светлост, која је падала на поље кроз станичне прозоре, познао своје коње и саонице и кад му је кочијаш Игњат, седајући на своје место и завијајући се у покривач, причао, да се је оте ш >а к >ава Вапа, осетио је да га је забуна прошла, а стид и зловоља да су ишчезли. Осетио се отАџбина књ. ххп св. 86. 16