Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 245

АНЛ КЛРЕЊИНА

опет сам, па није хтео да буде друкчији него онакав какав је; само је хтео да буде бољи; прво се је решио да се од данас не нада ванредчој срећи, коју је мислио да ће постићи у браку, ну ипак није хтео да ирезре будућнос-т, исто тако није хтео више ни да помишља да се још који пут излаже подобној страсти. За тим се је опоменуо неког говора о социјализму, па пошто је јуче преко тога олако прешао. сад је о томе више размишљао, па ма да је сваки преврат за социјалистичке захтеве сматрао за бесмислицу, учини му се да је његово богаство према народној сиротињи неправда, за то се је решио. и ако је до сада доста радио и скромно живео да од сада још више ради и још више избегава луксуз. Освежен надом на бољи живот примицаше се око 9 часова у вече кући. Са прозора собе Агафије Михаиловне, његове старе дадиље, која је сада заузимала место домаћице, обасјаваше светлост кућно двориште. Она још није спавала. Кузман, кога је она пробудила, истрчао је дремљив и босоног на предње степенице. Куја тичарка Ласка скакаше му уз колена цичећи и умиљава.јући се ,за тим се подиже на задње ноге и хтеде да му предње шапе метне на прса. »Ви сте се брзо вратили. баћушка! рече му АгаФија Михаиловна. „Досадно ми је било тамо АгаФијо Михаиловна! У гостима је добро, а код куће још боље!« одго'ворио јој је он, па уђе у свој кабинет. Наскоро унесоше свећњак те се осветли соба, и показаше се све познате му појединости : јеленски рогови, књижница, пећ коју је одавпо требало оправити, соФа а поред ње велики сто и на њему отворена књига, нрња пепеоница и неко шко исписаних листова. Кад је све то сагледао, за трепут се породи у њему сумња на могућност да отпочне нов живот о коме је путем еањао, јер га окружаваху ови живи сведоци дотадањег живота, говорећи му: «Не, ти нас нећеш оставити ! Ти ћеш остати онакав какав си био, са сумњом и неповерењем у самог себе, са варљивом мишљу да се поправнш и вечном надом па срећу, коју нећеш постићи « „Којешта!" рече сам себи гласпо, приђе једном углу где лежаху два ђулета. подиже их и поче да се вежба гимнастици. На вратима се зачуше кораци. Он брзо остави ђулад на своје место. Унутра уђе надзорник и извести га да је све, Богу хвала, у своме реду, за тим одмах додаде да је изгорела јелда у новом амбару. Та је вест једила Љовина. Амбар је био у неколико нов проналазак, који је сам Љовин подигао. Љовин је био убеђен тврдо да .је узрок теј паљенини могао бити само то, што се ннје држало