Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 246

16*

ЛНА КАРЕЊИНА

његових наредаба; то га је још више наљути.ш те је нрекорео над зорника. Али је био још један знатан и радостан догађај. Његова најбоља и најскупља крава, Вапа, коју је купио на једној изложби, отелила се. »Кузма. дај ми бунду ! и понеси Фењер ; хоћу да је видим !" Штала за марву била је иза куће. Љ >вин уђе у нреграду. по■сматраше Вапу и подиже теле на дугачке, слабе ноге. Узнемирена Вапа поче да муче, али се је одмах умирила, чим јој је.Бовин иодметнуо теле, те поче брек!>уКн да лиже теле рапавим језиком. Теле њушкаше губицом по материном трбуху тресућн репом. »Посветли амо Годоре! овамо Фењер!« рече .Бовин нбсмаграјући теле. „Права мати а по боји на оца ! Врло је лепо.! леаи шнроки папоњци. Није ли тако Василије Тодоровићу ? обрати се надзорнику, јер је радујући се телету заборавпо био на јелду. Како би могло и бити рђаво !?"> И настојник Симеон је дошао првог дана по вашем одласку. Морамо се с њпм погодити Константпне Димитрићу ! О машини сам вам раније јавио.« Ови догађаји уведоше понова .Бовина у његово компликовано газдинство; из штале је отишао одмах у канцеларију, па пошто је говорио са надзорником и настојником, уђе у дворану. XVI КуКа је била стара и пространа. на пошто је сам у њој становао , то је сву кућу употребљавао и целу је загревао. Знао је да је то будаласто, да није добро и да је протпвно његовим садањим смеровима, али та кућа за Љовина беше цео свет, беше то свет у коме су живели и умрли његови родитељи. Онису проводи.ш живот, који је Љовину изгледао као идеал живота, па је желео до обнови гај живот са својсм женом и породицом. .Бовин се једва опомињао матере, помисао на њу бегае му света успомена и она слика какву је у дупш о њо.ј имао, мишљаше да ће се остварити у његовој будућој жени. Кад је ушао у малу дворану, где је обичпо пио чај, зава.ш се са књигом у руци у наслоњачу. АгвФија Михаиловна, пошто је спремила чај, седе крај прозора на своје обично место. Опет му се натури мисао да не може живети без својих снооа и наде. Читао је књигу, мислећи на оно што чита, а нрестао би ио који пут да чује зановетања неуморне АгаФије, а тада би му одмах изишле иред очи разне слике из његовог газдинства и будућег иородичног живота голе наге у његовој уобразиљи. Књига коју читаше била је од Тиндаља „О топлоти«.