Отаџбина, 01. 05. 1889., стр. 257

254

С .1 И В II II Ц А

људе којп су дошли на та места једнно због безграничне послушности. Да би доказали, колико је неспособна била та влада, није нам нужно. да потржемо безброј њиних политичких погрешака. дово.мго је да поменемо стан>е војске. коју је вал»хло мобилисати, да иоменемо организа.цију војскв, којом су се толико поносилп њени творци. Та је организација имала пр.етензију да у место народне војске књаза Михаила. која је далеко мање коштала п која је првог рата дала џевапа целој сили отоманске царевине. а другог рата отела од Турака све до Врезннка, Трна, Врање и до Косова. да на место те милиције створи стајаћу војску са резервама. војску која ће истина два пута толико коштати као она, али ће бити ирава.' војска. неће бити гомила наоружаних п одчестп униФормисаних сељака. А шта је у ствари та слављена нова организацпја српске војске ? Је ли она одиста створнла праву стајаћу војску? Није. Слика је. главно је. остала иста. само је оквир кадар мало већи, али је ипак остала сразмера да у сваком активном батаљону имамо једну чету иравих војник а, а три чете резервиста једномесечара, петомесечара, прекобројних и како лп се те све категорије зову. са масом људи. који још нису никада служили у стајаЛој војсии. А међу тим бугарски батаљон. кад се мобилише. добија на три чете правих војника само једну чету резервиста. али не једномесечара и пстомесечара већ резервиста. који су одслужили цео рок у сталном кадру. Сви војници признају. да је рок од две године службе у сталном кадру врло кратак. да се од сељака нанрави дооар војник, јер половина п тога времена мора да се изгуби за војничку спрему због зиме и толикпх невојничких занимања у гарнизонима. Па што тај реФорматор српске војске не покуша. да повећа рок службе у сталном кадру ? За то : што и тај војник беше постао политички партизан. па нпје смео, да својој <(Партији« натовари на врат тако непопуларну ствар. Алп. бранпће