Отаџбина
С :1 И !(• Н- II Ц Л
'• ■ •• ,, слене Фаорике Нуд ^Мте- на ОтилИту ? За то што нико није имао каде од њи& Да мгабли на могућност каквог рата. па ни сам министар" 4 ^ојнн,- за то што су на дневном реду била далеко важнија партизанска питања За то се није хитало ни са лиФерацијом Де Банжових топова. за то никоме није ни на ум падало да проба: да лп се бар гранате за наше тоновске спредњачке крнтије распрскавају како ваља. за то нико није мислио на одело за резервисте, на шаторе, на ироФпјантске магацине, на ттољске и оптичке телеграФе, на енжењерске и минерске приборе, а камо ли да је ко помислпо да за ратовање треба много чак и санитетских прпбора! Ето за што је Србија по новој организацији војној имала ма хартији 150.000 пешака. 4000 коњаника и 360 топова, а у ствари немађаше више од 15 батаљона праве војске 5 ескадрона коњице и 5 артилеријских пукова, када јој је затребало ратовати. На да је то све! Али то несрећно партизанство политичко покварило нам је и цео оФицирски кор и цело чиновништво. ОФицирскн кор је. као што смо вндели. не само квантитативно и сувише недовољан за једну организацију војске. у којој само администрИрање прогута толику масу ОФицира. да активни батаљони остају са 5, батаљони Н-ог иозпва са I—2, а трећег позива без једног јединог оФицира — него је и квалитативно састављен тако, да у њему унутра траје непрекидна борба између школских, Фронтовпх и бивших аустријскпх ОФицира, борба којом су се нолитички партизанн тако снажно користили за своје партијске циљеве, да је српско-бугарски рат затекао цео српски ОФицирски кор дезорганпсан упућен или на угађање каприсима или на партизанско политичарење. као једино сигурно срество за напредовање у војсци! Што под таквим околностпма виши ОФицири не добише никада прилике да се вежбају у командовању већим војним телима, којима су после у рату командовали што су ушли и у трећи рат неспремни за своје велике положаје — то се но себи разуме. јер