Отаџбина

Е О Г "Р А Д с л и в " " " ' 2 а 1 1_ика Се10У1С ГПд1ше држатЈ! ве.шке

за то оп треоало сваке Године ЛРРј, 3 ^ 1 д в |ђ шке војне маневре, мобнлисати оваке годт1нТ> ,св^ плп велики део резерј О .> А и виста, радити све оно што су Бугари радили сваке године, а то кошта нара; народ је истина вотирао н више него што може даватн. нарочнто за војску. али која вајда, кад она никад нема нара ни за муницију ни за већа војна вежбања. Поменусмо горе да нам је партизанство политнчко покварило и цео чиновничкн кор Ово је не само утицало наопако на државну админнстрацпју. која је за последњих десетак година тотално разорена. него је утицало чак и на наше последње ратовање. ево како: Не само што због недостатка Официра мора да се узме у војску маса цивилних чпновника, него н због тога што је чиновнпштво елита п углед народа. Финансијском «лором» коју је партизанство завело, корупцијом која је почела од највнших државних чнновнпка, п која се рапидно спустила на ниже док није окужила н последњег практиканта и писара у среској кући и у општинској судници, постигло се то, да је јавни морал у Србпјп пао пспод нуле, да један другом довикује «граби кол ко можеш више, јер ко зна шта ће сутра бити». да је у земљн завладао онај страшни голн егоизам, поред кога не може бити ни речп о патрнотизму, о самопрегорењу за отаџбину — а без тих особина нема ни државе, ни војске. нн успеха у рату. Ето како се догодпло. да је пловдивска буна затекла Србију са разореном државном адмннистрацијом, са мисирским Финансијама, са најнеспособнпјим људима на влади, са два пут мањом стајаћом војском него што је имађаше сама кнежевина Бугарска. са трн пута мањим бројем резервиста, са неупотребљивом спредњачком артпљерпјом п лошим гранатама за њу. (док Бугарп пмађаху већ на сваки пешачки пук по једну Крупову остраганску батерпју). са добром пушком, али без муниције, и пушком којом нико није знао руковатп. са, најужаенпје развијеним егоизмом у свима редовима п сталежима наОТА1ДБИНА КЊ. XXII СВ. 80.