Отаџбина

264

сеивницл

већ беше и бројна надмоћност на бугарској страни поред оружне и моралне надмоћности... М тако осем недовољне мобилизације учинише најспособнији српски државници још једну тако исто судбоносну глупост, нропустнше и војнички и политички најудеснији моменат за почетак акције, угазпше у рат кад је већ било доцкан. Она иста влада, која је у унутрашњој политици показивала толику енергију у извршивању најнезаконмтијих ћеФова. у гажен.у устава, у презадуживању земље — сада, када је на коцки била цела будућност Србнје. њен престиж на балканском полуострку и последњи милиони које је још могла узајмити, сада та господа немађаху ни енергпје ни решивости онда кад је требало. него тек онда, када је са свим п у сваком погледу доцкан. Па ипак још се Србија могла спасти од своје срамоте која се зове Сливница у пркос свију и дииломатских и војничких и политичких погрешака, које смо учинили од 9-ог Септембра до 2-ог Новембра 1885 или ако хоћете управо које су чнњене непрекидно од 1830-те до 1885 год. још се цела ствар могла свршити ако не без велике користп за Србију, а оно сигурно без нкакве штете и срамоте њене, само да су нам горњи слојеви војске били бољи, само да су штабови и команданти учинили своју дужност, само да нам је ратни план имао ма каквог војничког смисла. али и то нам је све партизанска политика покварила, људе. идеје, све ! Или зар није политика и то са свим аогрешна политика крива. кад војска од 40,000 улази ОФанзивно у непрпјатељску земљу поцепана на три војишта која су тако раздалеко једно од другога, као што је раздалеко Впдин и Драгоман. Сливница и Знепоље? Каква се војничка вајда могла очекивати од Тимочке војске која је са једном слабом дивизијом, са две чете градске артилерије у којима ни пола људи није знало шта је градски топ са 4 острагана. 5 спредњака и 4 мерзера. са 13 градских