Отаџбина

С .1 И В Н И Ц А

263

А за што нпсмо ушли ? Чекали смо на решење цариградске конФеренције. АПоиб <1опс ! Се п 'ев! раа зепеих ? Збиља за то. Истина наша те влада видела да је цела та цариградска конФеренцнја проста коменднја, да се добије времена; за њу је давно морало бити јасно да Европа није сиремна за деФинитивно решење источног питања. да она неће покварити овај 1ш1; ассотрП који је Др Странски направио, да ће она само тражити какав смоков лист да се покрије, и да Србија не може од те конФеренцпје добити ништа што би бпло некакав еквиваленат за уједпњење северне и јужне Бугарске — па ипак и при свем том. ђенијални државници. који су у овом великом времену управљали судбином Србије, одлучшне да чекају решење цариградске конФеренције... II чекаше месец дана... II маширају бугарске трупе успљеним маршем чак са Турске на српску границу. II Цариградска конФеренција још не беше решила ништа. Логнчно би бнло да је срнска влада. ка,о најлојалннја влада у Европи, чекала и дал.е. Аја Она сад није више хтела да чека, сада је огла-. сила рат и ушла у Бугарску. и ако је Порта међутим изјавила „своме најмилијем детету" да ће она српски уиад у Бугарску сматратп као иовреду турске територије.,. Јест. али сада на бугарској границн не беше само две хнљаде ополченаца, већ (осем трупа у Брегову, Белграчику и Лому шеснаест батаљона стајаће војке, 4 батаљона милиције, један батаљон добровољаца, 1 ескадрон и 37 топова, а то 25.000 људи беше довољно да задржава и успорава продирање срнских 30.000 људи тако да им је требало трп дана да пређу простор једнодневнога марша, а за та три дана стигло је у Сливницу толнко људи, да су се могли држати још три дана. а онда