Отаџбина

262

С .1 И В Н И Ц А

у место улара. јер ових прн поласку из места мобилизадије није било у слагалишту. да половнна резервиста нема ништа од државног одела, многи резервисти добнли су за зимску кампању бело одело .. Остали командири јавпше да су давно «требовали» шињеле, ћебад, чизме и оианке за своје људе. али да до поласка на границу нису добили ништа, да су им сва кола неисправна, да су већином слаба, а због тога што их у опште мало има, претоварена. Дивизијари су при свем том јавнли да је војска сиремна да се свакога тренутка крене на марш. Тако опремљена војска разместила се на граници од ушћа Тимока у Дунав до Врање и наше јужне троме^е. и сада се од појединих батаљоних команданата на предстражама тражи да онп јаве главном ђенералштабу «о намерама бугарским, о њиховом расположењу као п о распореду њихове војске, даље о путовпма и терену у опште у томе крају Бугарске". Ко се овде буде прекрстио од чуда, нека завири у четврти одељак наше књиге па ће видети, да су доиста такви задатци давани појединим командантима предстража, шта више да су им упућивана н. п. п оваква питања: Има ли пут који води од Ћустендила у Врању, али само бугарски. има ли пут од Ћустендпла на Власину, и ако има. куда ггролазп. п какав је? Какав је сада пут од Сурдулице до Власине на границу? Ово пита командант једне сриске дивизије — а Сурдулица и Власина је на сриском земљишту. Па ипак у пркос тако мале војске, у пркос тако рђаво опремљене војске, у пркос тако сјајно обавештених штабова односно свега што је преко границе, само да смо ушли одмах у Бугарску чим је довршена концентрација, т. ј. 10. 11 или 12-ог Октобра 1885, ми би узели Софију , јер ми смо видели да је 11-ог Октобра према нашој војсци стајало свега две хиљаде бугарских оиолченаца, а цела бугарско-румелијска војска беху — чак код, Херманлије.