Отаџбина

с л и п н и ц а

нирску службу, и којп су претекли преко комплетовања 5 пионирских чета, распоређени су по активннм батаљонима као пешаци. Понтонири нису ни мобилисани. Од по.бског саннтета мобилисана је половина, па и то голп л.уди без икаквих прибора, јер се за цело време мира није мислило да ће се ратовати. па није набављсна нп једна чнода више но што треба за „гарнизону" службу. Мииерска и железничка чета нису ни Формиране. За трен 1-ог позива, морала су се узети кола и стока пописана за комору дрх/гог позива. а ако би затребало да се и тај п мобилише Алах-ћерим! Вог који се брине за тице у ваздуху и рибе у води и којн је своме избраном народу слао ману с неба, неће оставнтн ни другп позив српске војске без хлеба, у осталом неће ни требати да се тај позив креће — за три дана смо у СоФнјп ... Па и та мобилизација те шаке људп, са таквом оиремом. н при свем том што су се резервисти десили на окупу ради вежбања, трајала је равно месец дана од 10-ог '.'ептсмбра до 10-ог Октобра, пршена је пуне трп недеље аосле наређене концентрације , и кад је извршена, кад су трупе добиле наредбу за стратешко постројавање на граници. онда се видело да коњичка бригада нема прописних Боковпх седала н осталог коњпчког прибора. да свп команданти пешадије јављају. како су «сви коњи н кола у комори и остали прибор слаби за дужу употребу" како нема ни улара. ни штрањги, ни револвера са муницијом. да свнма мунициским колонама Фали стотинама хпљада Фишека до прописанога комплекта, а у ц слагалишту нема", тако исто да нема остраганске мунпције за оно неколнко Крупових иољских топова, што смо имали. Видело се да командири возарских пукова кукају како ни кола. ни коњи, ни амови, не ваљају, како свакп час требају велнке оправке, да ће толико и толико коња морати оставитн у месту концентрације «јер нису нп ла какву употребу", да су коњи «од народа" примљенп без улара, да се резервне штранге морају унотребљаватп