Отаџбина

С Л И 0 Н II Ц А

сали мање војске него што је има сама кнежевина, и са том шаком људи отмшли смо на Сливницу. где нас је дочекала сједињена бугарско-румелијска војска. која је равно трп иута толико велпка била, осем огромних добровољачких маса, које је дигло одушевљење за одбрану отаџбине и за уједињење народно, докле се наша мала војска морала да бије за аистрактну идеју балканске «равнотеже». Еле наша дииломација у С офијп и Цариграду родпла је наше омаловажавање бугарске снаге; ово је опет родпло мобилизацију само једне трећине српске војске и крајњу лакомисленост. са којом се ушло у рат без довољне муниције и без икаквих ФортиФикација на гранпцп своје земље. Наравно, ко ће иомишљати на утврђивање ГЈпрота пли буди Бог с нама на утврђивање Ниша, кад ћемо ми за неколико дана сврпшти са тим баштованџијама п ћирамиџијама, кад је већ све спремпо за великп котиљон на дворском балу у С офијп ! Што се тиче детаља те нагае мобилизације, ми смо видели да је она затекла у логорима коњанике без коња на војном вежбању /Л да су они тек сада били питани. који може о свом трошку набавити коња. и такви су пуштани кућп да то сада тек учине, ми смо видели да је од сваког артилеријског пука мобилисано само по 4 батерије па и то свака само по 6 топова, да је за запрегу толишне и тако смањене артилерије, ваљало узајмити народне биџе па чак п волове за каре. Те народне биџе узете су из возова 1-ог позива, а ови су остављени да их вуче одушевљење возара? Полазећи у рат по алпијском терену око Трна и по кршевима, литицама и стењу око Драгомана и Чеканца. где се једино са брдском артилеријом може нешто учинити — ми смо мобилисали трп и словом велим три брдске батерпје, од којих је једна била пред Белграчиком, једна код Власинског одреда. а једна једича код главне војске. — Резервпсти пионирски, који су но две године училп стручну пио-