Отаџбина

С Л И В II И Ц А

А за што је црвена влада трпела чиновнмке беле ч'»оје на тако важним местима, кад је она иначе лепила себи чиновнике од блата са сокака. само да позбацује све «беле», да има свуда своје «црвене» људе ? Р1з врло иростпх коначарских узрока шеФ црвене владе није смео ни помислити да дира у ове беле чиновнике, докле год нас један од њих није довео до Бреговске, а други до Сливничке бруке. и тек тада су и женскп каириси присталп да се ти бели скину са тако важнпх места. Да ~су нас Бугари могли онако «забушити" на Брегову само благодарећи пирамидалној дипломатској способности онога «брата» то се ваља да по себи разуме. Мање ће бити јасна заслуга нашег Цариградског посланпка за Слпвницу. Само иеколпко речи па ће и то бити јасно. Ми смо напред виделп. да је Краљ Србије. говорећи о узроцима неуспеха нашег оружја, навео као главни узрок то : што се нико нпје надао да ће Србија пмати да се бије п са Султановом румелијском војском. јер је она за то мобнлисала онако мало војске. Па кад наша дипломатска мисија у Цариграду није бнла у стању да прозре ни тако нровидну ствар да Порта има већег рачуна трпети да се њена вазална држава Бугарска увећа са њеном аутономном провинцнјом Румелијом, па да постане турски оедем против Русије, него да Бугарска постане р\ска губернија са предстражама код МустаФа-паше, када наш дипломата није ни то могао провидети, да ће Турска зажмурити на оба ока кад кнез бугарскп буде располагао са њеном румелијском војском — онда за што је он у опште трошио српској држави 30.000 динара годпшње у Цариграду? ваљада не за ону наивну депешу о •«најмилијем детету Портпном?" Услед тачнпх и огромних проучавања наше дипломације у Софији и у Цариграду, ми смо не само доживе.ш Брегово, него ми смо, нолазећи у рат с Бугарском, ееровали да ћемо имати посла само са војском кнежевиие, а ову смо тако добро нознавали, да смо мобили17 *