Отаџбина

0 Л И 13 Н И Ц А

ној стратегији. за што му српски ђенералитет, за што му српски врховни штаб не каза, да се ни стопа непрпјатељке земље не може задржати «у рукама" докле се непрпјатељска војска не победи. да за то треба напастн са концентрисаном снагом.онде, где је сва пли главна непријатељска убојна снага. па кад се ова сломије. оида је ласно захватитп колпко се хоће иарче непрпјатељске земље? Та бугарски капетанчићи знали су ту мудрост. јучерашњи кадетп СоФијске јункерске школе знали су да ће тек победа решитп, шта ће ко у рукама задржати, па су напустили целу своју границу и повлачили су се са свију тачака у Сливницу, где су наше три дивигије дочекали са целом бугарско-румелнјском војском к онцентрисаном , а само су у градовима оставили посаде. За што се највишп команданти сриске војске не одупреше оваком политичарском ратном плану, који од српске војске грађаше у место снажног маља за разбијање ( ливнице, војничку леаезу раширену од ушћа Тпмока на Кадпбогаз, Св. Николу. Ржану, Тепош Суковскп мост, Дешчани Кладенац, па чак до Власине ? За што ? Онет због ситнпчарске политике од чести камарилске, од чести партизанске, која је учинила да у врховнп штаб и на дивизијарска места ие дођоше најспособније већ најомиљеније личности. Други рат је сјајно показао да Србија има у ђенералу К С Протићу таквога шефа врховног штаба. каквога само пожелети може, али он је давно због дворских пнтрига бачен у пенсију. и сваки од министара знао је, да ће пастп у највећу пемилост, ако само помене име тога ђенерала, под којим је врховни штаб у другом рату Функционисао као какав хронометар. Осем тога ваљало је да главни ОФицир црвене партије, да славни реФорматор српске војске, да још славнији укротитељ зајечарске буне, осем таковске ленте, добије и ђенералски чин. па како је он један од млађих пуковника, то му се тај чин могао датн само у Софији , за то је ваљало да