Отаџбина

С Л И В Н И Ц А

267

он буде и министар војни и начелник штаба врховне команде, а кад је то морало да буде, онда ни за начелника оперативног одељења није смео доћи човек, којп би био способнији од свога ше<ра, него неко, који ће само да слуша, а осем тога и ћути као Молтке. Први рат је показао Хорватовића а други Бели-Марковића као одличне ђенерале. који су у стању са мало војске чуда да почине, докле су оба рата показала да је Лешјанин човек без иницијативе, кунктатор, који је на Самокову улудо изгубио више људи, него што су остали команданти изгубили у целом другом рату, да је Милутинчић један од најнеспособнијих сриских команданата, који је целог првог рата био само у једној битцп, коју је изгубио на сраман начин са 15.000 људи противу једног или два турска батаљона на Мрамору. да је цео други рат преседео у — Тополи. Па и ако су се имала таква искуства. прва двојица не добише никакву команду. Зашто? Због партизанске политике. Како то, кад цео свет вели да је Хорватовнћ политички нријатељ српске владе, која је имала да избере главне команданте. п кад је то вероватно, јер она га је направила ђенералом, она га је послала за срнског посланика у Петроград ? Знаш, он јест наш пријате ј" али он је већ ђенерал, он је већ славан, он не може у овом рату ништа више добити, а може помрачити славу Јоце Петровића, који треба тек да се прослави, који има тек да постане ђенерал. Хорватовићу неће бити криво, ако ми овај мали рат свршимо без њега, на протнв њему ће. као нашбм човеку бити мило. кад види да се још један наш човек у војсци подигао на његову висину. А што се тиче Белимарковића, ваљада смо луди да једном «белом» једном политичкомпротивнику поверимокоманду? Та он би своју војску употребио да направи револуцију у земљи, да протера владаоца, да нас повеша, а да доведе на власт опет свога Ристића. Таман посла, ваљада нам није сврака мозак попила.