Отаџбина

кљижевни прег.1ед

269-

После евега овога изгледаће врло невероватно ово што ћемо сада рећи. па ипак је сушта истина, коју смо доказали целом овом књпгом и коју ћемо још једном доказати овом рекапитулацијом. Каква је то нстина? У пркос наше никакве дипломације, норед све наше лоше политнке, унутра и споља, у пркос мобилизације која је кренула само трећину срнске војске. при свој њеној рђавој опреми, поред тога што смо пропустили и политички и војнички најзгоднији моменат за почетак акцнје, у иркос лудога политичарског ратног плана и поред најнесрећнијег избора за врховни штаб и за главне команданте, у пркос свега тога, сриск а војска не би се осрамотила на. Сливници, она би бар очувала част свога оружја, да смо имали иамети и ирисебности на. са моме бојигиту, да нам није и тактика била исиод сваке критике, тако исто као и стратегија, као и дипломација^ као и полнтика. IСВ ГШИЋЕ СЕ) јЗ^ЛАДАН ^ОРЂЕВИТх

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

„Бранич српског језика". Написао Јован Живановић. После смрти Даничићеве наши филолози и млађи и старији остали су као војска без ђенерала. Док је он био жив, они се готово нису ни видели, толико их је он својом внсином био наткрилио. Тек кад је он умро, они су избили на иовршину. Међу њима (од старијих) поред г. Ј. Бошковића, све више и више излази на глас г Јован Живановић. проФ. у Карловцима. Многи и стручњаци и нестручњаци држе га за врло компетентна у питањима о језнку. Али читајући његове радове увидео сам, по тону писања, да и он са.м о себи тако мисли. Ко год се. маши да пише што о језику, он му одмах виче: нека он гледа своја посли, нека не говори на памет ћтд, То су виделе и читаоци и поверовали му да је он заиста неки зналац и мнјстар у томе.