Отаџбина

284

књижевни прег.1ел

22. »Ја сам у својим б-мешкама нашао један имперфекат, који је по аналогији аориста постао, и који није забележен нп у в Облицама српским« од Ђ. Даничића. Тај се имперфекат налази у »Српским народним пјесмама из Херцеговнне« од Вука Караџића к . 0 блажена сени Давичићева, да ли виднш, да ли чујеш, како ти се сад подмеће немарљивост у раду твоме који је узор марљпвости. И ко то чини ? — Један г. Ж. којп би, да си на катедри, био један од траљавих ђака твојих. И тај траљави ђак, који за оно »мало елементарног знања« треба само теби да благодари, који твојим стопама непрсстано иде а нигде илч врло ретко где то нризнаје. тај тражи од тебе да ти у делу. које си паписао 1863 године забележиш примере из књиге која је наштампана године 1866!.... Теши се речју : »ТЈпЛапк 181; с!ег \УеШоћп с( . Алн ја имам још нсшто да речем. Г. Ж. штампа у "Стражплову" 1886 или 7 или 8 (тачно не знам) два нримера из горе поменуте књиге I укових песама а иста два примера из исте књиге наштампао је и Микл. у Синтакси,« од које је друго издање изашло 1 883 године. Г. Ж, признаје да зна за то, па овет вели ј а сам у свОЈим белешкама нашао. ... Не ммрише ли ово на крађу, кад се и иначе зна да он готово редовно прећуткује изворе. 23. Ето како оп поступа са својим учитељем, Даничићем; а сад одмах да видимо какав је и према другоме, Миклошићу. За те исте примаре ве.ш да је имперфакат, а Микл. вели да је а орист, на дода.је: „Зпам, да ће се наћи међу Србима, који ће помислити у себи: Шта си се ти поднгао, уштво 1 на Миклошића, који ниси достоиш вмоу саиогг аонести. Ја велим тима већ у напред: II ндсмЂ достоино емоу сапогг понести и ево овде каз\ јем на.јвећу захвалност њему, своме учитељу некадашњем, од којег сам научио све, што знам" Врло лепо ! Али преврнимо неколико листа напред па да видимо шта ту вели. У хрват. преводу »Одцсије« нашао је да се Ахил зове разбивојска, па објашњава како постају ове композите тако рећп од речи до речи по Миклошићу, шта више, и примере које је одатле извидао, задржао је истим редом по латинској азбуци као и тамо: с, <1, §•, ћ, 1, к, т, п, р, г, з, V, 2, па завршујс: »Кад ове речи узмемо добро на око, онда ће мо вндети, да народ употребљава ове речи из шале и подсмеха, Врло је добро опазпо г. Миклошић у својнм »Основама«, на стр. 365. Оег^ејћеп \ уог<;^гећЈШе .чјпЈ јт «1аУ18сћеп гаћ1ге1сћ, 81е ајпс! уоп с1ег всћпИзргаеће 1а8(; рапг аш^езсШоавеп ипс! ћа1)еп т с1ег \о1к«8ргасће етеп ћитогМвсћеп ћеј^езсћтаск. 0