Отаџбина

књижевни преглед

283"

19. Често пута г. Ж. пише, тек само да сепише. Тако н. пр. ј т. 109. вели како Будмани гшше <1а1пј1зкј а Дан. ауИпвкЈ и цитира , 1ан.: рг\ т о је ■— 1 — 8аге1;о — Ц1 — тјевк) које да р1§и 1 ц. а и у место да се тиме задовољн он је развезао прпчање на читавој једној и по страници, а.ш иајсмешније је ово: „Ча што је Даничић писао авлински итд. ја не знаи али мислим, да их је писао из истог [>»зиога а .... итд. Кад г. Ж. сам цитира Дан. за шго је тако пнсао. па на трећој странци вели да не зна за што је Дан. тако писао, онда му то нико и не може казати. 20. Г. Ж. вели да треба писати јуниј. Ји пред сугласницима и на крају речи у српском се никрд не изговара друкчије него и, и ако г. Ж. и поред тога хоће да пише јуниј, онда мора писати и ?еп. р1. костиј, и у другим сличним случајевима, а то он сигурно не ће учинити. Одобрава да се та реч може скратити у јун, и вели да то исто вреди и за јулије. Г1а ако ову последњу реч скратимо као прву добићемо јуо !... А је ли оро добро? 21. Замера г. Маретићу што је рђаво сковао реч милогост, па да би се похвалио како је нашао погрешку чак и код Маретића вели: »Знам, да ће г. И. Руварац, наш највећи повесничар српски кад буде ово читао, узвикнути: „Гледај хајдука! што ти ,је хајдук, та гуја присојкиња, па удара оад и на таквога јунака На коме је кршо одијело, Сјају му се токе кроз бркове, Као мјесец кроз јелове гране Преио крила друга паФталија«... итд. Али разликујмо добро погрешку од незнања. Погрешитн можс свак .Ј, и то се опрашта, али незнање се ни ком не опрашта ко хоће да га као своје знање протури. Што се знања и сиреме тиче, мислим да ће . Ж. н сам признати да би га г. Маретић могао за » пас зађести с( , на да се п опет Заигра преко поља равна, И прескоч.1 три коња витеза И на њима три пламена мача. Та о овоме , Враничу« дало би се пи.атн колико хоћеш, али :е бојим да не изведем из стрпљења и читаоце јако ко још и ово читај, и уредника, којими је уступио места у своме шсту. На завршетку не могу да мимоиђем још два прнмера његове пеблагодарности спрам својих учнтеља, Даничића и Миклошића Што Је у осталом и до сад могло јасно видети, али ова два случаја су нарочито интересна.