Отаџбина

28?

књижевни нрег.1ел

]К. Од глагола које гласи у сад. вр. дубим не мора бити јпГ. дубити него може и дубети, и онда оваЈ г.шгод може да се наслони на глагол живети који има двојако. Г. Ж. веома радо потрже аналогију, а ако игде овде се може она иотегнути, али је то казао г. *, ваља дакле напасти. 17,Познато је да сс не са глаголом хтети у сад. времену пише одвојено п састављено.- не ћу и неКу. Одвојено је писао Даничић, а и данас пише Вошковић и многи; састављепо пише Микл. и Новпк. И то као п многа друга ортограФска правила ствар је конвенцијс. Даничић је, мислим, писао одвојено за то што се негација код оваких случајева одваја, па како Ау стоји и за себе као реч, то је он п ту поступио по главном правилу. И ја сам ап то да се пише одвојено, и ако се то бранити не да. Г. Н\. вели да је не дошло нред скраћен облик ће, и доказ му је што ,.и у нашим I тарим споменицима долазн свугде раставл>ено ме Та те је споменике издао Миклошић, али одвајање речи и интерпункци.та је његова ствар а не онога који је ннсао споменик. Ваљда пе ће г. Ж. хтети ортограФска правила изродити из старих писаних сиомоника?! Да је нв ћу постало из нв хоКу непобитнога доказа даје кценат ко.јн се у не Иу исто опако влада као у не хоКу.

18. Г. Ж. Замера господину * што пише човечији нтд., а трсба човечји итд. Врл> лепо. Тако пише г. Даничић и Микл. и др. Што они тако пишу, то се потиуио слаже са објашњен.ем Даничићевим псоје г. Ж. сигурно зна те не ћу овде да напомнњем). Само по томе објашњењу може остат чј после непчакика (као и код на ручје, оружје, аротивречје итд.). ипаче мора испасти (као у кашљем, чешем итд). Даппчнћу би сс овде само могла прсбацити недоследност, што пише Вучитрн, вучитрнски, без ј. Али г Ж. велп да су овп придеви поетали по аналогији придева: ивањ, никољ крављи, шарањи ; и ако је тако онда се мора писати божи, човечи, дечи, вражи, без ј, јер је она стишла у оно ж. ч, као код крављи итд. Ко пише божји> птд. и велп да је придев постао по аналогији гиарање итд. не може никад објаспити постанак онога ж Да и за ово ж не ће г. Ж. наћп кчкву аналогију? Видећемо.

нећу нећемо нбћете

не хоћу не хбћемо не хоћете

али :

нећеш неће неће

не хбћеш не хбће не хбће