Отаџбина

књижевн-& преглед

281

корова место крава", али кад рече : »или још бол>е кровв место крв" онда све поквнра. Овим је показао крајље неразумевање постанка разних руских о што се ни коме мањем а камоли г. Ж нс може онростити. 1 3 Нод речи толковати и тумачити и толмачити г. Ж. вели ла је тумачити боље од толмачити и толковати, и има право; али што га ђаво носи да даје објашњеља, кад не зна. „Што је Вук доцније волео писати тумачити, долази отуда, што је увидео, да ]е у голмачи.ти опо ол ушло уз туђег језнки (Во1те(;8с11), а тумачити има чист српски облик, као што нам сведоче стари глаголски споменици, у којима долази тлгмачити". Ја пе замера.м г. Ж. што не зна историју ове речи (та он много пјто шта не зна), али он 5) овде говори на памет, а о оваким стварима данас се више не може тако говоритн иБранич" стр. 39.) јер је време пећ у код нас ту, да се сваки држи својега посла' стр. 46,. Јсдим се на г. Ж. што туђу муку износи као своју, а колико више морам се једити кад пише о нечему а не ће да види шта је „њсгов негдашњи учитељ" Миклошић написао, па макар то и као своје протурао, само нека је добро. Да је отворио Микл. иашао би да је српско тумачитч „аи* с1ет та§у", да немачко ( ,1)о1те18е11 181, ксћоп 1111 <1ге12е1т1;еп ја1и-■ ћипћег!;, \\о111 аи« <Јет Г., аиГгепоттеп \\огс1еп", и на послетку д.ч да је словенска реч „аи.ч Јет Шгк. т (1ег егкЂеп регшс1е е1п§:ес1ип§еп". 14. Г. Ж. псправља лењост на леност и ве.ш „ дапаово одговара потпуно стел. облику л^ноств . Е.аког. Ж. хоће увек да се ст. сл. језика, оп ће спгурно избацити и из јужног говора тријесак и сједем, а то не може учинити. У речи лен могло је н омекшати исто онако, као у обител,, па како ден> данас све више преузима маха по источ. крајевима. то бих ја слободно оставио н реч лењост м. леност, јер ће свако.јако она и надвладати. 15. Нуждаје исто толико српска реч као и свештеник. Истина г. Ж. пише све&еник, али те речи нема ни код Д. ни код В. Народ не зна за њу, али г. Ж. је њу посрбиои хоће силом да је држи а да избрнше н свештеник и нужда, које су сваком Србину ист>> тако јаене као кућа, зграда и др. Шта нама сметају ове неколнке речи које су нам из наше свете народне вере унесене ? та она нам је народност сачувала ! За што им утирате тра1, кад их сваки Сроин зна и разуме као и најобичније српске речи. Окренимо се противу гермаиизама , који ирете много више језику, а с језиком народности нашој.