Отаџбина

280

књижевни 11рег.1ед

а међу љима је аналогија, без које се не би могао раавијати језик. Без аналогије не 6и могло бити развитка у језику". (проређењо слова је мојек »Г, Димитрије Руварац, парох, да ово спада у његову струку, просуо би неколико оштрих речи на писца" овог неумесног булажњења, п па би га тиме оправио", а ја »не доумјеју се от куду начну глаголата« с човеком, који овакове појмове има о псторији језика. Не ана чогек да лп да се смеје пли да жали човека, којп је прпсвојио себи неку меродавноет у питањима о језпку, а вели да „без аналогије не би могло бити развитка у језику". По овоме изгледа као да г. Ж мисли, да су гласовни закони, но што су једном у незапамћепо доба овадали, вечити и да је само аналогија непрестано у акцији 0 филологијо филологијо ! 10. За то што реч слово ие значи код нас више реч, него иисмо (Висћб1аће) рротиван је свима речима које су сложене и у коима има слово у значењу реч. Да је првобитно значење ове речи реч, о томе нико и не сумња; а да је и у српском било то значење не ће ваљда ни г. Ж. одрицати. То нам иоказују речи као: Словац (мссто) Словић (презиме) и ирословити — проговорпти, што се и данас употребљава. 11а кад дозвољава да се пише Богослов и Богословија, за ппо брисати услов и наслов и замењивати га аогодбом и натиисом, кад погодба има н друго значење. а натпис може бнти и сам, (н. пр. на кући, гробу итд.) а кад се каже наслов онда се разуме да има још нешто писано испод њега. Према овоме ја бих задржао п речи ословити |апгес1еп) дословно (од речп до речи) бесловесан птд. Код речи иразнословити мапоменуо је да је узео објашњеп е пз Вука, а код речи аословица то је заборавио казати. 1 1. Сиор и ако је руска реч не носи на себи на себи ничега рускога што би се противило срп. језику. И кад се каже »неоспорно« није исто нјто и без »без двојбе' 1 »без сваке сумње«. Ја налазим да је лепше казати »спорно питање« него »парбено пнтање 1 . 12. Код речи »строго« г. Ж. се врло затрчао. Ако би она у срн. тебал; да гласи сраг, онда би и стража теба .10 да буде сража, јер су од истог корена. Вели да је то руска реч. Али она није нћ руска, јер бн у руском требало да гласи сторог, као сторожа; него је пољска, па јс отишла прво Русима, а од њих дошла нама. Он који воли да Филологише пред г. * могао је отворити Мјк1. ЕЉут. \Убг1егћ., на ои све ово тамо нашао (а не ои морао Мпклопшћа поменути као што то не чини ни на другим местима . Да је овде з; г.1едао, на први мах помиолио ои човек да не ои ни рекао: ,је;> сгрог ието је тако. као кад ои голова употреоили место глава или