Отаџбина

књижевни преглед

289

вег 181, а1е дег ићег Л 8 В Недеп<1е ТћеН, л»1е тап аиећ аиз дет Ап!>Нск с1ег К1р. 57 1еЈс1и егаећеп капп; т Ро1§ге с!ауоп Ие§1 пип аћег ;.асћ с1ег ЗсћмгсгрипМ р с1ез ЛУа§ећа1кепб ип1ег с1ет Бгећрипк!; 8, (1сг \Уа^ећа1кеп ћеПпс1е{ §1сћ 1т 2из1;апс1е с1ек / е81еп СИешћде-тсћСа, е,г тиз« ашћ (оћпе Ве1а81ипг с1ег 8сћпејс1еп А ипс! В) ћогиоп1а1 (\\ т а^гегесћ! в1е11еп а , итд. Ншомена. Истина у наведеном немачком тексту стоји : »В1е пнШеге бсћпеМе 8, \уе1сће пасћ ип(;еп ^екећгк хи ће1с1еп ЗеИеп сЈез \Уадећа1кепа \'огз1;ећ(;" , и. з. \у. Али су у немачком тексту и две с.шке. Ледна прес^авља теразије без тасова, а друга са тасовима. У обема сликама јасно су престављене призме , .1 и В , о које се вешају тасовм, и призма 8, која носи ђерам Ту слике допуњују текст; т обеју види се, да су оштрице 1сИе 8сћпеЈс1еп) ивице аризама. У српском тексту нити има слика, нити се спомињу призме; ту имају еамо неке оштрице, а нема ни саомена о телима, којима те оштрице треба да су ивице. Најчудније је , што г. писац вели : „Кроз озиб протурена је оштрица мало више изнад тежишта самог озиба. 8 Оштрица је увек »вица неког тела, дакле је линија. Ивице, линије не постоје саме за с : прве су увек границе тела, а друге, ако су праве, могу још ознпчавати и правце. Ето, за што се оштрице, ивице, линије саме за се не могу ни Иј/отурити ироз озиб. Кроз озиб могу се протурити Само тела јн. пр. призмеј, којима су оштрице ивице. Ове основне математичне појмове |ивице у тела] не можемо ни у физици у другом смислу употребљавати , но што пх математика дефинише — ако се осврћемо на истину и педагошке обзире. Највише карактеришу сличност српског и немачког текста „оштрице" сНе 8сћпе1с1еп;. само што су у српском тексту оштрице без призама , саме за се , а у немачком престављене су на нас.шканим призмама. в). Погрешни изводи. 10.! На ( Ј. страни : „Пушчано зрно или друго што обешено о концу , који држимо у руци или обесимо о таваници у соби , јест висак Правац у ком стоји конац зове се одвесни или вертикални. Други внсак стоји упоредно (паралелно) с овим првим виском. Камен или фуго што тешко пада поред затегнутог конца, с тога се зопе и иаони правац." Стр. 15.: „ВеГезИг! тап ап ете ШеИш^е! с!аз Епс1е етез Ра(1еп8 ип(1 ћап^ с1аз апс1еге Епс1е ап етет 8Ш1у аиГ, зо \\чгс1 с1ег Рас1еп сЈигсћ сће Киц-е! т (1ег КЈсћШп^ уоп оћеп пасћ ип1еп ^егасЈћг.к- ^езрапп!;. 131е8е Всћпиг тН ешег В1е1ки§-е-1 ће181 1^01 сће ШећОТАЏГ.ННА КН.. XXII си. 80 1 "Ј