Отаџбина
290
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
шпјј с1сб РаЛепв 1а1; 1о1гесћ1 0 (1ег УогИка!. Вав Бо1; Ги1пЧ аисћ Јеп Хатоп 8епкћ1е1, ипс! с1апасћ ћа1 сће 1о1;гесћ1е Шсћ1ип§; с1еп ^атеп вепћгесМе. НаН тап ет апЛегев 1_,о1 пећеп с!аз егз1е, зо хешчт 1>е1с1е Кас1еп рага11е1е К1сћ1ип§ — 11ећ1 тап (Ие В1ејки°е1 <1е8 ћбп1;еп(1еп ћ-о^ез т сће Ноће ипс1 Шзз! з1е тес1ег 1оз, 80 ће\уе^1 81е б1сћ ®е§еп (1еп Во(1еп ги. с1. ћ. 81е ШИ, ипс! гуаг зо \\ - еИ, а1з ез сНе ^ашге с1ев Рас1епв §е81а11е1. — I .а881 тап пећеп с!еп I ^о 1е етеп 81ет ћегаМаПеп, 80 ће\уе§1 ег вјсћ 1ап§-8 с1ев КасЈепз, а1во ећепГаПз јп 1о1гесћ1ег Шсћ^ипд- гиг Егс1е. 11 Наиомена. Ма у ком правцу бацили камен >,или друго што тешко," ма којим правцем камен падао поред затегпутог висковог конца, истина, увек ће правац у коме камен пада, бити његов аадни иравац — али такав падни правац неће бити увек и вертикалан ; вертикалан ће бити увек, ако камен слободно пада, или ако је бачен у правцу, у коме и слободно пада. У немачком тексту, као што видесмо, стоји; ћ/абз! тап пећеп с1ет 1 јо1с етеп 81е1п ћегаћ{а11еп с( и. 8. \х. — Овде је дакле употребљен глагол »ћегаћГаИеп Газеп«, ту је дакле искључен случај, да камен можемо и бацити ма у ко.м ираицу, те да пада поред затегнутог висковог конца ; ту стоји нзриком, да се камен само иушта да иада , т. ј. дв слободно пада. У српском тексту стоји: »Камен или друго што тешко падају поред затегнутог конца.« Ту камен само пада, а не спомиње се. да ли смо камен тамо иустили да пада, или смо га ма у ком правцу бацили да пада. Сем тога налази се у српском тексту: „ камеп или друго што тешко пада» и т. д. Тај додат&к „ или друго што тешко" погрешан је — Падати могу само тела; сва су тела тешка, и сисцифично најлакше тело, воденик, тежак је. При слободном падању падају вертикално кроз ваздух еамо она чврста тела, којима је специФ. тежина (густина) знатно већа од сцец. тежине ваздуха (а нису у веома фино раздељеном стању, или у таким листићима или веома танким жицама). „Да ли се каже: »обесимо о таваници у соби —или се каже: обесимо о »таваницу« у соби? На >2. страни: „ Оглед. Ако кртолу обесимо о концу ( или о конацУ А. Н.) забадајући иглу, па је у том правцу пробушимо, иглом, и после тога оСесимо је на другом месту забадајући нглу. Ова два правца сећи ће се у Једној тачки, ако је у тежишту к и т. д. Отр. 26.: »Уегзисћ. Ап ешег Каг1оГГе1 ( Рцј . (Не ап ејпет Кас1еп аи%ећаћц1 181, §1еМ (1ег РасГеп сће Шсћ1ип§ с!ег КезиКГегеп(1еп ап. ВеГевЧз! тап с!еп Кас1еп (1т1е18 етег 81ескпа(1е1) ап етег