Отаџбина

19*

књ11жевн11 ПРЕГЛЕД

291

апЈегп 81е11е, 80 егћаИ; тап ете апс1его КевиШегепс1е. Оа \уо 1)еШе 1'Јшеп (јп 0) кјсћ 8с1тејс1еп, ћеПпс1е1; н!с1> (1ег Ап^пЉрипк! с1ег МИ1е1кгаЛ, с!ег МаазептИШрипМ о(1ег 8сћ\џегрипћ1.« Наломене. Српски текст је савршено неразумљив. Кад г. писац вели: „Ако кртолу обесимо о концу забадајућп иглу,» и т. д. — то се не зна, у шта да забодемо иглу, да ли у крто.]у, нли у неки други предмет, у који ^забодена игла носи конац о коме виси кртола. »па је у том правцу нробушимо иглом," и т. д. — који је то правац „у том правцу,« кад пре није било речи ни о каквом мравцу ? „п после тога обесимо је на другом месту забадајући иглу. к Где је то на другом месту? Да ли на другом месту кртоле, илн на другом месту каквог другог тела, о коме ће кртола на концу внситн помоћу забодене игле? «Ова два правца сећи ће се у једној тачци, а то је у тежишту. — Која су то та „два правца«, кад до сад није ни један од њих тачно одређен? Да ли су то правци, у којима су игле забодене у кртолу — или су то правци, у којима су игле забодене у друго тело, о коме је кртола о игли и концу висила — или су то правци затегнутог конца, о коме је кртола внсила у оба случаја, а који су паралелни, те се не могу пресецати? и т. д. Цела нроцедура тога двојног вешања кртолиног није основана ни на каквом иаучном начелу, — није изложена ни у виду тачног рецепта, јер и ту 6н биле поједине радње тачно означене, и ако 'за њих не би били наведени разлузи; воћ је умотано плаштом нејасности и тајанствености, из које најзад чзлази стваран резултат. гачка гежишта кртолиног. Ако хоћемо, да овај оглед буде разумљив, он не сме доћп пре, но што се ученици упознају са условима (погодбама) равнотеже иоешеннх тела. Шта више, корисно би би ш, да се пре тога из.шжи и теоријско разматрање (изналажење) тачке тежишта неког тела (сматрајући тело састављено из безбројно млого молекила, које земља под.једнако привлачи. Слажу|;и ове безбројпо млоге, једнаке и паралелне снле добићемо њину резултанту, која је по величини равна збиру свију компопената, а по нравцу пм је паралелна. Наиадиа тачка. те резултпнте је тежшите тела). И једно и друго долази у физици г. Тодоровића тек доцније. У Вебер-овој физици (8сћи11>исћ-у) долази и ово теоријско разматрање тежишта тела пре огледа, којим се изналази гежиште кртолипо вешањем).