Отаџбина

312

ЈАВНА ГОВОРНИЦА

Г. Ђур1>евиК је други глумац досад у нашем позоришту, коме није доста што је глумац, већ хоће да пише и драме. Први је, као што је познато, Г. Цветић. Ја не знам, алп би ме озбиљно забринуло, кад би се та појава могла објаснити тиме, што су обојица осетили потребу, да покушају накнадити публицн оно, што јој тако много дугују својом игром. Јер ако је тако, онда би готово цео персонал имао права на драмско списатељство. И заиста изгледа, да ништа није природпије, него да они, којп су безброј туђих дела износилм Ионесу један пут и своје. То им право нико не може спорити, али им може замерити, кад у свој рад не унесу ништа друго, до оно, што и најслабији глумац може да извуче за дуго година из свог заната: познавпн.е бинских еФеката и силество реминисценција из драма других списатеља у позоришном репертоару. 0 игри сам говорио узгред причајући садржај, п немам овде ништа друго додати до захвалност Г. Ђурђевићу, што сам ништа нује играо. Ја се толнко радујем, кад неког вечера морам на представу, а на објави, међу господом која играју, не.ма њега. да ми је најзад много милије, искрено вас уверавам, прочитати његово име вшпе мало, одмах иза наслова. као списатеља. Драгомир М. Јанковит,.

ЈАВНА ГОВОРНИЦД I Госиодине уредниче, Видео сам, да сте у «Отаџбини" продужи.ш расправу о српскобугарском рату. У мартовској свссци, у садржају расправе „Сливница XIX" између осталога опазио сам наслове : >,Ко.шко су крива за неуспех српска дипломатска заступништва у Софијп и у Цариграду, — Њихови никакви извештаји узрок потцењивању бугарске снаге и веровању да Султанова румелијска војска неће учествотати у борби 8 . Поводом тога налазим се побуђен, да вам и ја дадем нешто мало грађе, за што потпунију расправу овог пнтања. Лица не могу именовати, јер би без користп компромитовао једну политичку личност, која се и сада налази у руској државној служби. За то ћу само о ствари да говорим. У оно време када је наређена мобилизација наше војске, .ја сам се затекао у полицијској служби као комисар желе. ничке по-