Отаџбина

ПОЗОГИШПИ ПРЕГЛЕД

311

радости. Иза кише сунце. Онај малишан, коме је отац у првом чину причао о слави, постао ОФицир, добио у рату рану и од ње се излечио. Радован адвокат умро и оетавио у тестаменту неколико хид.ада дуката деци Милановој. II добро је учинио, јер се баш сад испросила старија ћи .Бубица, која је већ као и млађа Аница читава девојка. Овај акт дешава се на 8 година после четвртог. Младожења, некакав страшљнв трговчпћ Коста, не тражи истина мираз али се неће љутити, кад га добије. Још се они ннсу повратили од силне радости, ма да ту радост сад као и песрећу пре, дели с њима Максим комшија, и, ако је гледати на обим његов, добар део себи одвлачи, а долази Милан. Старо, суро, избелело одело, блед, упале очи, брадом обрасло лице, велика прогрушана коса, таман, потмуо глас, дркће и клеца. Од среће сви ван себе. Јављају му за удадбу .Бубичину, за наследство, за снна. — Лепо — мислио сам — ето нас на крају, сад могу ићи без бриге, .јер остављам иза себе срећну п задовољну породицу једну, која је много препатпла истина због рђавнх људи, али којој сад слађе пада задовољство. Пза кише топлије је сунце. Али г . Ђурђевић није хтео, да пас пусти веселе кући, и није погрегпио. Сетио се он. да се Милан још пре 10 година у првом акту нешто побољевао и кашљуцао. Онда га је слао у бање, по гито му је требао јунак сад, на крају, кад му не треба више, шаље га у гроб. II Милан збил а умире и радост се мења у очајање и туга немилосрдно обвнја целу кућу н сва лица по но: о. Ја сам вам испричао целу тему, а нпгде нпсам поменуо љубав Ј лажној исирави нема одиста пигде љубавног пара. Чнтајући листу био сам комбинирао, да ће се сигурно писар Ђока волети с једном од ћери Миланових. Такп љубавни парови између учитеља нли ћате и какве девојке постали су неизбежни у оригиналним драмама из српског живота, као што је пеизбежан и њихов дует, и као што је неизбежно понављање тога дуета. Г Ђурђевић учинно је изузетак, јер она женидба на крају није ништа : момак и девојка не проговоре ни речи на са.мо. Ако је он то за то учинио. што ништа ново ни овде није могао дати, онда је опст за похвалу, што није дао старо Задовољно је дакле у негативном смислу. Мало нежнији звуци чују се у ћеретању двеју девојака, али на жалост мелодија је врло кратка, а и боље готово, јер сам је чуо бескрајно много пута досад, као и ону меланхоличну арију којом мп сваког дана после подне досађује погурени чича Шваба свираЈЈћи ]е у евој, толико као и он, матори вергл.