Отаџбина

326 НАЧЕЛО НАРОДНОСТИ лике сеобе народне до Францеске Револуције, припреманесу у огромној историјској лабораторији разне европске народности, које ће у почетку XIX века да рекламују и речју и пером, и мачем у руцп своје најдраже и најсветије право, да имају самосталну и независну политичку органисацију. да буду држава и то народна држава. Владалачке династије, које се труде свим својим силама да створе моћне и простране државе, и чијим се трудима има много благодарити, што су се најзад образовале разне европске народноети, немају још у томе добу чиста појма о потребама, да држава буде народна држава. Сетимо се само немачких царева, којима је вазда и једино у памети обнављање рнмске царевине! Сетимо се даље наших Немањића. нашега Милутина и Душана. који постављају као крајњи циљ својим напорима. не гшјачање српске народне државе, већ препорођај под њпховом управом грчко-романске пмперије са престоницом у Цариграду. Нема сумње да ће се и у току тих минулих векова, нарочито у тренутцима кад туђинска поплава прети да утаманн цивилисацију, живот и име једнога народа. наћи доста примера, у којима се свест о народној заједници појављује у свем својем сјају и лепоти. и служи као покретач за полазна историјска дела, којима се још и данас дичи иотомство. Јер између људи. од којих ће у доцнијем историјском развоју постати народностп, утврђене су већ многе и доста интимне везе. А осећај солпдарности, који се из тих веза развија, јавља се далеко енергичније у данима опште несреће, но што је то било за време, док је живот народни текао својим обичним током , и док је на својем путу сусретао саме успехе. Пред навалом персијском разне државице грчке осећају да су једна и иста народност и ступају заједничкп у борбу са општим народним непријатељем. У средњем веку Јованка Орлеанка оличава у себи јединство народности Францеске. која се јавља у тренутку кад