Отаџбина

328

НАЧЕЛО НАРОДПОСТИ

19. Новембра 1792. год. Конвенција је Народна допунила ову прву изјаву новим једним декретом, донесеним на предлог својега члана, Лепоа Переаих . Тај декрет гласи : „Народна Конвенција изјављује у име Францеске народности. да ће примити као своју браћу и датн помоћ свима народима, који буду хтели иовратити себи слободу. и да ће дати своју заштиту грађанима , којн би страдали или који бп били изложени да страдају за ствар слободе.»' У овим двама декретима Францеске револуционарне скупштине не само да истичу начело народности као основ међународног правног поретка, који се они обвезују поштовати свагда и у свакој прилици, већ шта више оне свечано објављују да ће, у колико снага Францеске буде то допустнла, својски помоћи сваки покрет. који би водпо остварењу тог начела.

Време је да се на овоме месту упитамо: шта је народност? Пптање то није ни из далека тако просто као што би се могло помислити на први поглед. Најбољи доказ за то је што данас, пунпх сто годпна пошто је само начело народности истакнуто, а ево већ педесет година, како се њиме револуционише читав континенат европскп. појмови о њему нису још довољно рашчишћени. Прву научну деФнницију о томе шта је народност, дао је Паскал Манчини, чувени италијански публициста, а доцније министар сиољних ноолова у својој уједнњеној отаџбини, краљевпни Италији. У својем приступном предавању са катедре међународног права на туринском свеучилишту, држаном '22 Фебруара 1851. год., које носи

г ) Г)есге1; с1е 1а Сопуеппоп Ка110па1е раг 1ес]ие1 е11е ргогаек зесоигз а 1;оиз 1ез реир1ез \ т ои6гои1 геуоНег — Магбепз, ор. с. I. VI р. 741.