Отаџбина

НАЧЕ10 НАРОДНОСТИ

329

назив «0 народности као основи међународнога права Ве11а пагшпаШа соше Јопс1атеп1о <1е1 сИгШо с!еШ ^епИ), Манчини вели : «Народност је природна општност људи које позива на заједнички државни живот јединство земљишта, расе. обичаја, језика и вере, и који имају свести о тој својој природној заједници. Пз ове дефиниције потиче. да се за појам народности изискују ова два битна услова: :!°. да људн. који састављају једну народност, морају бити везани извесним природним везама иезависним од њихове воље, тако да су они самом природом или самом силом околностн намењени да живе заједничким културиим п друштвеним животом; и 2°. да су они свесни те своје природне заједнице, да знају за природне везе, које стоје између њих, и да желе да се те везе одрже и што је могуће боље учврсте. Да има једне народности иотребно је дакле према овој деФиницији, да се стече маса људи којп су од природе снабдевени извесним општим својствима. да та маса хоће да буде једна народност и једна држава, да жели да живп заједничким културним и политичким животом. Манчини даље, набраја која су та заједничка природна својства, што условљавају иојам народности: јединство језика, јединство расе, јединство вере и обичаја народних и земљиште обележено природним границама. Није иотребно ни доказивати, да је оваква деФиниција о народности и сувише строга, и да, кад би. се она применила у свој својој потпуности. ни једна данашња народност европска не би задовољила услове, којп се њоме изискују. Нема сумње да ће сваки од елемената, које Манчини набраја као саставке природне општности између људи. доприносити у већој или у мањој мери да се образује народност. Али још мања је сумња , или управо никоме не пада на Намет да покрене питање, да лп људи који исиоведају разне вере, или који станују на земљишту које по својој конФигурацији не образује