Отаџбина

НАЧЕЛО ИАРОДНОСТИ

народима у старој Галији, Иберији и Италији, док је напротив верска разноликост била најјача препона стапању Турака у једну народност са покоренпм хришћанским народима на балканском полуострву. Последници Манчинијеви у разним европским земљама, усвајајући у главноме ону основну идеју о народности. којује он дао у његовој дефинпцијн, изостављају по један или по више од горе набројених елемената. ако би само ти елементи недостојали народности, чија су права онп нарочито позвани били да ревандикују. Немачке публицисте су се вазда добро чувале да помену као услов за појам народности јединство вере или ти природне границе земљишта, зато што Немаца има и католика и протестаната, и што земља на којој жпве Немци није ограничена са свију страна ни планинским ланцима ни великим рекама. Они пак од немачких публициста који. гордећи се чистотом својег германског порекла, истичу, као неопходан услов за појам народности, јединство расе, заборављају да у жилама данашњих Пруса тече впше словенске него ли. германске крви. п да су у читавој јужној Немачкој становала негда келтијска гглемена. Алн има једав услов од којега не уступа ннко који је усвојио основну идеју Манчинијеве деФиниције о на родности. Тај услов је да људи који састављају једну народност треба да имају свој заједнички народни језик. Неке публицисте иду у погледу важности која се придаје томе услову много даље, но што је то хтео и мислио сам Манчини. По Манчинију без заједничког језика нема заједничке народности, и људи који говоре разним језицима не могу бити чланови једне и исте народности. Алп Манчини никако не тврдп да обратно свн људи који говоре једним истим језиком морају бити чланови једне и исте народности. Он изречно изискује као неопходан услов за јединство народности да људи који је састављају нмају свести о својој прпродној заједници, да знају