Отаџбина

ч334

НАЧЕЛО НАРОДНОСТП

гласање становништва сматра као неопходна правна санкција начела народности. Кад је сардинска краљевнна спојила разне италијанске државице у уједињену крал>евмну Италију, народ је у свима тим државицама био позван да својим општим гласањем, плебисцитом, изјави желп ли постати саставним делом своје уједињене отаџбине. Нсто је тако 1860. год. становништво Савоје и Нице плебисцитом изјавило да пристаје на спајање са Францеском. У својој конФеренцији држаној на париској Сорбони -о томе шта је народност, г. Ренан доказује на врло спиритуалан начин публицистама који решавају питање о народностима према расама и стављају етнограФској науци у задаћу да одреди којој народности ко припада, да би практична примена њиховог система довела до најапсурднијих последица. «У етнографији. вели он, као и у другим наукама, системи се мењају; то је први услов за прогрес. Па зар онда да се и народности мењају са сваким новим системом? зар да се границе између држава одређују према променама извршеним у науци ? Зар да патриотизам зависи од какве више или мање парадоксалне дисертације ? Могло би се према томе зар рећи каквом ватреном патриоти: Ти си био у заблуди; проливао си своју крв за ову или за ону ствар; мислио си да си Келт, а овамо си прави Германац. За тим после десет година дошао би можда други да му доказује како је он Словенињ... Све ово од речи до речи може се применити и на Филологију, ако би она хтела да се узме као путевођ у питању о народностима. Каква дубока граматичка или синтактичка расправа требала би да има силу да уништи све укорењене традиције у животу народном, да раскине вековима утврђене везе, да збрише из памети народне све успомене, што се као најдража имаовина преносе у наслеђе са једнога поколења на друго.

ГН ев1;-се сГипе НаНоп ? раг ЕгпезЕ Кепап.