Отаџбина

Н \Ч ЕЛ О НАРОДНОСТ11 335 Комиаративна Филологија било би ново јеванђење. по чијим би одредбама имале да се састављају државе и да се дели иравда између народа: Па још кад би се на чисто знало шта је све записано и шта све може бити заппсано у томе јеванђељу Како би нпр. могло филологијом да се реши зашто су Немци који говоре р1аШен1сћ и ош1 који говоре ћосћс1еи1;сћ једна народност. докле су Холандези и Немци који говоре рШс1еи{;сћ. две разне народностп. По коме би филолошком закону Срби и Бугари били две разне народности. док су Ировансалци и Порманци синови исте. Францеске народности. Ни међународпо право ни међународна полшпка не би имали ништа да добију од начела народности иостављеног на таквој основи, а сама филологија изгубила бп на том новом пољу примене свој строго научни карактер. Пека ми се допусти да на овоме месту скренем за један тренутак пажњу на питање које је од најжпвљег пнтереса по будућност наше српске народности, на питање о народностп становништва македонског. Није ми никако намера да у овој прилици износим своје мишљење односно спора који се о томе води између српских, бугарских и страних научара и политичара. Хоћу само да кажем две три речи односно начина којим се ми Срби трудпмо да докажемо да су Македонци саотавни део наше срнске народности, и којим мислпмо да осигурамо пред судом јавног мњења европског нрава Србијина на државно једпнство са највећим делом Македоније. После дуге апатије, после друге пндиФерентностп, за време које су Бугарп живо вршили своју пронаганду корпстећи се нарочито цариградским егзархатом и неповерењем турским према Србији и српскоме имену, ми данас замншљамо себи да ћемо довољно оснгуратн пнтересе српства у Македонији. ако будемо доказали да је језик македонског становништва ближе срискоме но бугарскоме језику. и да он управо образује дијалекте срискога језика. Али крајње је већ време да