Отаџбина

ИЛЧЕ.10 НАР0Д1ШСТИ

се опростимо те заблуде. Ако мп индиФерентно и скрштених руку будемо гледали како се између Македонје и Бугарске утврђују све чвршће културне , моралне и материјалне, везе; ако се млади Македонци под наставом бугарских учитеља буду навикли. да се диче великим делима бугарске историје и да мисле на обнављање бугарске славе и бугарске величине, Македонија ће постати саставнн део бугарске народности, па баш кад би нашп филолози , уз одобравање свију страних научара. доказали да се у Битољу и Серезу, на обалама Струме н Вардара говори чистијим српским језиком но у Београду и у Сарајеву, на обалама Дрине и Мораве. Кад се речи народност да смисао који смо покушали да утврдимо у овој раснрави, кад се као народност сматра свака она група људи која тежи за заједничкпм културним и политичким животом, онда начело народности . по којему се за сваку народност тражи право да има своју државу, нотиуно одговара и законнма које поставља данашља социолошка наука и свима основним начелима модернога, приватног и јавног ирава. Са таквим појмом народности да се сем тога врло лако н врло добро разумети, зашто се начело народности јавља тек после дугог историјског развоја, у друштвеним срединама које су достигле врло висок ступањ културног савршенства. Најновији социолошки радови доказују неосиорно да је друштво у огпнте и држава на по се прави нриродан органисам, који живи својим органским животом исто као и животински и биљни органисми. Ја навлаш избегавам да у овом поређењу иставим једног другом на суирот изразе : друпггвени органисам, и индивидуални органисам; јер с једне стране свако друштво може се сматрати као индивидуални органисам, 8Ш §епепв. и свака животињска или биљна индивидуа као друштво састављено из множине ситних органских индивидуа, животињских и биљних ћелијица. У животињском и биљном.