Отаџбина

НАЧЕЛО НАРОДНОСТИ

337

као п у друштвеном организму сваки саставак живи својим властитим јннвотом , рани се, плоди се и умиро. Сваки од њих врши свој иосао, старајући се једино о својем властитом одржању н усакршавању. Ако се тим његовим радом користи н целина органска , то бива у ночетку само зато што између живота и рада свију тих састакака једног органског бића влада извесна хармонија. На основу те хармоније, и на основу симпатије која се развија из ње. врши се између саставака једног органисма органска подела рада, која је с једне стране неоиходан услов за усавршавање органисма, а с друге стране може нослужити као тачно мерило за ступањ савршенства дотичног органисма. Држава једна дакле моћи ће живети здравим и дугим животом и ггостићи своје органско савршенство само ако буде владала потпуна хармонија између потреба и жеља, живота и рада свију њезиннх чланова. или другим речима, ако сви чланови њезини буду припадали једној н истој народности. Могли бп навести врло велики број историјских примера да докажемо колико је чвршћи и трајашнији живот држава основаннх на начелу народности, но што је то случај са државама чији чланови припадају разноврсним народностима. Да се задовољимо само са напоменом да је Италија после многих својпх пораза ииак успела да постигне своју жељену мету, докле је Турска после многих својих победа изгубили половнну својих провинција. Зар би Францеска после страховитих пораза у 1870.-71. год. могла за непуних десет година повратити свој стари углед и стати достојно у ред великих сила европских, да свп држављани Францески не осећају п не мисле као једна народност, и да нису снремни вазда да поднесу све жртве за своју отаџбину. У приватном и у јавном нраву модерних држава све се више и впше оставља утнцаја слободној вољи Приватно право добија сваким даном све више карактер уговорнога права. Одредбе разних законика сматрају ОТАЏВИНА, КЊ. XXII. св. 87. 22