Отаџбина

НАЧЕЛО НАРОДНОСТЦ

333

Ннје лн тај услов испуњен. нема ли такве жеље за политичком и културном заједннцом. нема ли таквих осећаја солидарности, неће бити ни народности, па макар ту постојалн н једпнство језика и јединство расе и једпнство релпгије. Становници Алсаса говоре једним немачким дијалектом, па су ипак и под немачком владом остали верни синови Францеске отаџбине и Францеске народностп, готови да за њу подносе све жртве и сва гоњена од стране својих новнх господара. Фламанци из антверпенске и из гентске провинције говорили су 1830 год. истим језиком којим и Холандези из Хага и из Амстердама. па су се зато ипак дигли на оружје противу холандскога господарства, да заједно са својим земљацима којп говоре Францеским језиком извојују слободу и независност својој отаџбинн, Белгији. Да лн су онп којн истичу јединство језика као једину меродавну основу за решавање питања о народностима помишљали до какве би се апсурдности морало доћи у практицн, кад би Филолошка наука била позвана да решава питања у које су уплетени тако разноврсни н тако деликатни интереси моралне н матерпјалне природе ? Што се мене тиче, нризнајем да не могу ннкако да увидим шта би баш човечанство имало да добије кад би, место државника п политичара били позвани аукторптетп у фплолошкој науци да сваком човеку или свакој груии људн одреде којој народности она припада и са којом другом групом људи она треба да живи у иолитичком и културном једннству, да образује заједничку државу. Начело народности може бити правична и рационална основа за састав држава и за утврђење савршенијег међународног поретка само ако се призна, да питање којој народностп припада становништво једне извесне покрајине има да реши само то становништво а не иеко другн у његово име. Зато се у међународном праву и у међународној политици плебиоцитарно