Отаџбина

22»

НЛЧЕ.10 НАРОДНОСТИ

339

чланова да створе, да продуже или да обнове заједннчки културни и политички живот. Таква жеља , као што смо раније виделн. развија се врло често међу људнма који нису од заједннчке расе, којн не исповедају једну псту веру и чије земљиште није обележено природним границама. Таква жеља може се такође развнти и међу људима који не говоре једнпм истим матерњим језиком. као што обратно ње не мора увек бити међу људима који говоре истим језиком. Заједнпчки језик ствара најпогодније земљиште да се образује народност. Он је најпоузданнје и најбоље средство да се измеђ људи утврди општност мислн и осећаја из којих ће поннћи жеља за заједничким културним п политичким животом. Али и ако језик тако рећн позива људе који се служе њнме да образују једну народност, он пх није увек у стању побудити да то и учпне. Народности су продуктн историјских прилнка. Оне су се образовале иод утицајем разноврснпх догађаја што су се развили у дугој серији векова. «У образовању народности, вели Шербилије, х ; има нечег тајанственог исто као и у делима која стварају генији. Тамни и замршенп зачеци, хаос који се разбистрава, ратовн за време којих се утврђује познанство, какав општп интерес који тријумФује над ривалитетима, сепаратистнчким ћудпма, и над сувише осетљивим поносом, везе које постају поступно све тешње, спајања која се изврше да човек не зна како, заједничка сретна и несретна предузећа, при којима је срце силније закуцало, при којима је се прво опазпо занос одушевљења и чија се успомена пснреплетана легендама преноси са оца на сина, јунаци чпја се слава заједнички дели, велики људи које свакп од једног поколења до другог присваја себи и сматра као -своје добро , променљиве слике са дугога пута за време читавих векова. радостп и болови које су сви

1 ) Г/ аг1)Цга#е т1;егпа1;1опа1 ек 1а ра1х регре1ие11е, раг М. 1 ј . УаШег! (псеудоним г. Шербилијев.), — Кеуие с1ез Беих Мопс1еб, 1, март 1889.