Отаџбина

340 НАЧЕ.10 НАРОДНОСТИ осетили. навика да се воле и мрзе исте ствари, истоветни појмови о жнвоту, о друштвеном пакту, о слободи, о частп, сагласност у идејама, у жељама и у надама, дубоко осећање заједничке судбнне у којој тоне судбина свакога појединца и која обвезује свакога да своју срећу гледа више себе самога: тако се образују групе људске које нису просте агломерације.« Заједничко наслеђе успомена, заједнички сношене среће и несреће у стању су да створе јединство народно међу људима који говоре разним језицима, докле с друге стране разноврсне успомене, оделити живот и оделита судбина кроз дуге векове, могу покадшто да спрече образовање јединства народног. па ако на то позива и јединство језика. и једпнство расе, и разни други животни интереси. Ето зашто се данас Швајцарци из Берна и из Лозанеосећају више као једна народност но Срби и Хрвати.. Ми Срби се одушевљавамо успо.меном на силну царевпну Душанову. докле Хрвати гаје успомене о круни Звонимировој. Улога коју заједннчки језик игра у образовању народности, врло је велика, и ако она не мора бити н није увек пресудна. Та улога ће, по мојем убеђењу, добити све више и више важности што се цивилисација буде ширила у дубл>е слојеве друштвене, и што већи број људи буде узимао удела у културноме животу и давао своје меродавно мишљење о политици државној. Да једна маса људи мисли и осећа као једна народност потребно је да у средини њезиној владају исте идеје и исти појмови о главним животним и друштвеним проблемима, да иостоји извесна хармонија између сви]у чланова њезиних који одређују карактер културном и нолитичком развоју народном. А што год већи број људи буде узимао удела у раду који одређује тај правац, све ће теже бити да се утврди та хармонија ако се они буду служили разноврсним матерњпм језицима. Леп пример имамо зато у данашњем Фламанском иокрету у Белгији. Можда ће