Отаџбина

НАЧЕЛО НАРОДНОСТИ 341 под утицајем даљег ширења културе и потпунијег иримењивања демократскога облика владавине, народности са разним језицима, као што је данашња швајцарска народност, постати немогуће! Мало час смо поменули да је Велика Францеска Револуција прва прокламовала да начело народности треба да буде основа међународнога правног поретка, нзјављујућк уједно. да ће Францеска народност при-тећи свим својим силама у помоћ свакој народности да стече за се признање и стварно уживање својих права. Али на жалост прва се Францеска рецублика није дуго придржавала тих својих колико свечаних толико и племенитих објава. Принуђена најпре да се брани од европске коалиције, она је и сама у брзо почела да води освајачке ратове. А за време милитарне империје Наполеонове жеља да се утврди универсална монархија, била је, већ сама по себи нарушавање најосновнијих и најбитнијих права народности. На Бечком конгресу и за све владе свете Алијанције начело народности морало је да се уклони пред егоисточним интересима великих сила. чија је коалиција победила Наполеона на у1ајпцигу и на Ватерлоу. На место нринципа, да сваки народ има право да располаже својом судбином, истакнут је легитимистички принцип, да сваки законити владалац који влада «по милости божјо 1" има неоспорно право над свима земљама које му је Провиђење, поверило по утврђеним правилима монархијског наслеђа, и то да влада сам по својој вољи и по својем нахођењу, одговарајући једино Богу за своја дела. Италија је била тада раскомадана у више малих државица. а њезине најлепше покрајине дане су биле Аустрији. тако да је она могла из њих да господари читавом полуострву апенинском. Белгија је била спојена са Холандијом противу воље народа белгијског, а у интересу «равнотеже европске", која у ствари није била ништа друго до интерес великих савезних сила против