Отаџбина

342

НАЧЕЛО НАРОДНОСТИ

Францеске. Једна од најлепших творевина Наполеонових, велика војводина Варшавска, уништена је и подељеиа између три силе које су двадесет година пре тога поделиле последње остатке славне пол>ске краљевине. Али ипак зато у томе добу опште европске легитимистичке реакције два револуционарна народна покрета на југоистоку Европе, наш српски устанак'од 1815 год. и грчки устанак од 1821 год. успели су да извојују себи победу. Јулска револуцнја од 1830. год. иробудила је у нсто време и дух слободе и дух народности. Народне револуције у Белгији и у Пољској. као и устанци у разним италијанским државицама биле су цодигнуте и у име народне независности и у име политичке слободе. Револуиија од 1848. год. којој је такође дан први сигнал у Паризу чувених Фебруарских дана, и ако је имала у Францеској најпре чисто нолитички, а затим социјалистпчкп карактер, развила је се, прешав у средњу и у јужну Европу у велики покрет за народност, и може се с правом узетн као догађај од којега начело народности почпње да нгра своју велику улогу у европској политпци. Од тога доба Пруска краљевина у Немачкој, а Сардннска краљевина у Италији истичу се као представницн народне немачке и италијанске политике, при чијем су остваривању обично сусретале дипломатску а често и оружану помоћ Францеске. Под њиховим вође^ њем начело народности је извојевало себи победу у Италпји 1859 и 1866. год., и у Немачкој 1864., 1866. и 1870-71. год. Ну ипак не гледећи на те две велике нобеде, дипломација још није примила начело народности као поситивно начело јавног међународног права Шта више нзгледа нам, на жалост. да је се у томе погледу за ове две последње десетине година ударило у натраг под уплнвом мплитарне хегемоније нове немачке царевине Данас јогп, не само поједине силне државе. већ и конгреси велпких сила европских,газе права слабих народности