Отаџбина

НАЧЕЛО НАРОДНОСТИ

343

које не могу да се одупру њиховим неправеднмм одлукама п поступцпма, На Берлинском Конгресу од 1878. год., држаном под председнпштвом човека који је пзазвао три велика европска рата да створи немачко народно уједињење, српска Босна и Херцеговина досуђене су Аустрији, а румунска Бесарабија Русији. КонФеренција Лондонска од 1864. год., сазвана да реши спор рзмеђу Данске п Немачке око Шлесвпга, Холштајна и Лауенбурга, прва је и једина од свију скуиова днпломатских признала да народности имају својих ирава и да им треба допустити да та права уживају п ако она стоје у опреци са пнтересима њиховог законитог владара и са интересима државе чији су оне саставни део. Само ваља нам одмах приметити да су та ирипозната права била права велике и моћне немачке народности, коју су у ареопагу европском сем Германске КонФедерације, представљале и две велике силе, Пруска и Аустрија, а да је владар протнв којега су она призната био краљ малене Данске. Заступник Германске КонФедерације на конФеренцијп Лондонској, гроФ Бајст. није у осталом ни крио своје ираве осећаје према начелу народности. У својем писму од 1. јуна 1864. год., унрављеном, на гроФа Русела, министра енглеског. он велп: «Начело народности није у нашим традицијама; ми њега нисмо ни истицали. Али кад Влада Њезиног Британског Величанства, у споразуму са царском Францеском Владом. предлаже да се консултује народ. ја мислим да за овај случај нема никаквих јачих разлога да се томе противимо.» Да би се значај признања начела народности од стране Лондонске КонФеренције свео на своју праву меру, вал>а нам још напоменути и то. да су нсмачке силе баш у овој истој прилици, бранећи права немачка. погазиле права данске народности. Бечким уговором од 30. октобра 1864. год. оне су принудиле данскога краља Хрнстијана IX да им, после неуспеха КонФеренције Лондонске и продуженог неједнаког рата. који