Отаџбина

344

НАЧЕЛО НАРОДНОСТЧ

је немачким војскама донео нових победа али не и нове славе, уступн читав Шлесвиг, Холштајн, и Лауенбург, и ако је северна пола шлесвишке војводине била насел>ена искључиво Данцима. Кад је на Лондонској КонФеренцнји после неуспеха разних предлога о измирењу Данске са немачким силама поднесен најзад Францеско-енглески предлог да се шлесвишка војводина подели између Данске и Немачке према народности становништва, и да се ради тога у свнм крајевима. са измегааним становништвом народ изјасни илебисцитом, жели ли да остане с Данском или да се придружи Немачкој, стари руски дппломата, барон Брунов, гневно је узвикнуо: «Шта, зар да тражимо од шлесвишких сељака да трасирају границе у једноме пределу о коме сада баш већа Лондонска КонФеренција Место да се старамо да постигнемо споразум узајамним напорима и саветовањима сакупљених представника великих сила европских, хоће се зар да са тражи мишљење од становништва шлесвишког и да према њему КонФеренција удешава своје поступке ?....» Ја с моје стране не делим ни у колико племенити гњев рускога дипломате, верујући тврдо да цивилисција и благостање човечанства не би имали ништа да изгубе, кад би не само шлесвишки сељаци већ и сељацн и у опште становници читавог контпнента европског нмали да кажу своју пресудну реч у питању којој ће држави припадати и они и она земља на којој су они настањени— кад би начело народности добило своју пуну примену и постало основа новог међународног поретка и истинске међународне правде. Јер само после потпуног тријумФа овако схваћеног начела народности моћи ће се корисно утврдити разне гаранције којима би се, ако не сасвим отклонили, а оно барем свели на што мањи број крвави сукоби између цивплисованих држава. Само ће се тада моћи успешно приступити решавању великих друштвених питања у унутрашњости сваке др-